Svedočenje o realnosti preko duhovnog iskustva Kolumbo, Sri Lanka 7. juni,  1991.godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Dobro veče braćo i sestre,

Ja želim da vam održim jedan  govor, ali vas molim da razumete da ono što vam govorim nije isto kako ono što vam je obično govorio Bapak, jer je Bapak bio drugačiji.

Nemojte da očekujete da ću vam držati govor sličan Bapakovom. Ono o čemu ću vam ja govoriti je  ono što sam stvarno doživela. Ja vas takođe podsećam i molim, pre davanja objašnjenja članovima,  da govorite samo  ono što razumete, ono što ste doživeli, nešto u čemu ste sigurni.

U suprotnom to će samo zbuniti članove, i umesto da vas slušaju, umesto da prate Subud, oni će ubrzo nestati.

Molim vas čitajte Bapakove govore i vi ćete eventualno biti u stanju da i sami proverite bilo šta da ste i sami primili i doživeli  na latihanu.

Na mnogim mestima puno ljudi pita se šta je to Subud, uključujući i Indoneziju.Važno je da vi objasnite da Subud nije religija. Subud nije učenje. Ali JESTE jedan POKLON, jedno primanje koje dolazi od Boga.

Primanje je prvo došlo Bapaku i onda je Bapak to preneo na nas, i pokazao nam je da radimo ono što se zove latihan, što je, kako sam juče rekla, jedan trening duše. To će otkriti našu dušu.

Latihan od Subuda može da se osvrne na istoriju ljudskog roda, počev  od proroka Adama koji je bio prvo ljudsko biće stvoreno od Boga Svemogućeg. U to vreme, Adam je bio blizu Boga. Bilo šta da je Bog rekao stiglo bi do Adama i bilo šta da je Adam rekao stiglo bi do Boga. Tu je postojala direktna komunikacija.

Pa, kroz istoriju, čovek se sve više i više udaljavao od Boga i direktan odnos je postojao sve slabiji i slabiji dok nije eventualno potpuno zaboravljen od strane ljudskih bića.

Tako da je Subud, koji nam je Bapak doneo, u stvari  Božija Milost, zato kada mi pratimo latihan u Subudu, BOG NAS PODSEĆA da tu postoji jedan odnos, jedna direktna komunikacija između Boga i ljudskog roda.

Subud je tu da nas podseti da je ova vrsta odnosa  uvek bila tu, samo što je zaboravljenja.

V ste to doživeli kada ste bili otvoreni,  OSETILI ste vezu između vas i Boga, između Stvoritelja i onog ko je stvoren; a to je da  biste se POTSETILI da je taj odnost stvaran.

Posle vašeg otvaranja i nakon izvesnog vremena rada svog latihana, to je stvarno Božija volja da vodi vaše pokrete, ne helper koji stoji ispred vas. Vi ste otvoreni od Svemogućeg i bilo šta da primite je za vas da verujete u to. Vi samo verujte u ono što ste primili, jer u suprotnom to znači da ne verujete sami sebi.

Kao što možete da vidite, odnos između vas i Boga je direktan i jasan. To je, u stvari, takođe isto i u religiji. Takva je veza između vas i Boga i u religiji. Tako da će doći vreme kada ta dva kanala, ( Subud i vaša religija ) stignu do jedne tačke susreta. Tada  ćete moći da kažete: „Da, mi smo religiozni, mi imamo religiju.” To nije istina da mi nemamo religiju zato što je To tu. Ali sam Subud nije religija.

Kako je Bapak obično govorio u Subudu da ono što je savijeno može da se ispravi. To je isto jedna ilustracija, i jedna šansa za vas, koji ćete put uzeti, put koji je ispravan ili put koji je pogrešan.

Mnogi religiozni ljudi, hrišćani ili muslimani, koji su fanatici, ne mogu da razumeju Subud i osećaju se sumnjičavo u vezi realnosti  Subuda. I pored toga, takođe ima ljudi koji mogu da osete istinu u Sudubu preko svojih religija. Oni čak mogu da osete korist od latihana u svojim religijama.

Posebno vi helperi treba da budete pažljivi u objašnjavanju članovima ove delikatne stvari. U suprotnom ljudi mogu da pomisle da je Subud ne-religiozan ili nešto slično tome.

I ako vi treba to da objasnite, molim vas pokušajte da im to učinite razumljivim kao što sam vam ja sada objasnila. Jer u Subudu neki ljudi kažu da sada kada rade latihan, ne treba da imaju neku religiju; a to nije tačno, jer, kako je prethodno objašnjeno OBOJE mogu da idu zajedno.

Da biste radili latihan vama je potrebno strpljenje, mnogo strpljenja. Latihan će se nastaviti i posle vaše smrti. Vama ne bi trebalo da bude dosadno da radite latihan jer on će se nastaviti  i neće se zaustaviti čak ni na  onom drugome svetu. On zahteva puno vremena.

Latihan u stvari nije ograničen na latihan u sali. Čak u i vašem svakodnevnom životu, latihan je prisutan. Tako da nakon toga što ste otvoreni, latihan se nastavlja, i ako ste pažljivi i uredni u njegovom praćenju, vi ćete postati svesni da je latihan uvek sa vama u vašem svakodnevnom životu, čak i za vreme vašeg poslovnog  života.

Tako da kada ne radite latihan, trebalo bi da budete isto tako „dobro” kao i kada radite latihan. Ako učinite nešto „loše” van latihana, tada to znači da varate sami sebe. Vi treba da budete pažljivi, jer TU postoji jedan odnos izjmeđu latihana i vašeg svakodnevnog života.

Neko može da kaže: „Ja radim latihan već toliko dugo vremena, kako da sam  još uvek ovako isto?” Ta osoba nije zadovoljna svojim životom, a objašnjenje je da ta osoba radi nešto „loše” ili pogrešno i da nije svesna da je to takođe povezano sa latihanom, i da utiče na latihan.

Posebna iskustva, duhovna iskustva, su često van naše svesti (ne razumemo ih), tako da ako vi imate neko iskustvo koje izgleda nelogično ili je van domašaja vaše svesti da to shvati, tada vi treba samo to da pratite. To je nešto što treba da pratite i da živite sa tim.

Ponekada je iskustvo vrlo neprijatno, i ako se to dogodi, pa, tada samo živite sa time i samo pratite to i budite strpljivi.

Ponekada  imate dobra iskustva, a neki put loša, ali u svakom slučaju sećajte se Boga, jer samo Bog može da reši vaše probleme.

Ponekada bi se članovi uplašili kada bi imali neko loše iskustvo, i u tom slučaju oni ne bi nikada ponovo dobili neko iskustvo jer se toliko plaše da ne budu pod uticajem „loše sile” ili nečega sličnog tome.

Jedna članica je imala takvo iskustvo kada je jednoga dana osetila kako se njena duša  odvaja od tela i kako je ta njena duša otišla kroz krov, jako daleko, a ona se bojala da će ona biti pod uticajem neke vrste đavola.

Ako je to Božija Volja, moguće je da i za vreme latihana vaša duša ode iz vašeg tela, i vi ćete biti u stanju da doživite nešto što je van uobičajenog kapaciteta ljudskih bića. To znači da  imate priliku, i da je to Božija Volja, Volja Stvoritelja ljudskog roda da to doživite. I dok ste van svoga tela, vi ćete razumeti sebe. Ako se ovo stvarno dogodi, tada to samo prihavatite.

Ipak, ako se ovo dogodi, molim vas da se ne osećate velikim ili superiornim posle toga. Samo primite to kao jedan poklon, Božiju Milost, koja vam je data. Vama je dato da osvedočite veličinu Svemogućeg.

Ako  nešto znate, ili ste svesni nečega što je van običnog shvatanja, nešto veliko, samo osećajte zahvalnost prema Svemogućem. I ako ste recimo pametni ili pametniji od ostalih, osećajte samo zahvalnost prema Svemogućem. Sve je u Božijoj moći, najveći je Bog Svemogući. Mi smo samo njegova stvorenja.

Posle kada je sve u vama očišćeno, vi ćete znati mnoge stvari, i to je Božiji rad. Samo ostavite Svemogućem to šta će vam se desiti. Ali se pripremite da nešto može da vam se dogodi uz Milost Božiju.

Postoji veza između mog današnjeg objašnjenja i jučerašnjeg objašnjenja u vezi testiranja. Na testiranju, nemojte previše da osećate da je vaše testiranje korektno. Ostavite sve na Svemogućem Bogu Koji je Sve Spoznajući. MI samo stavljamo sebe blizu stvarnosti, blizu istini, jer samo je Bog Istina.

Testiranje je jedan napor za nas da činimo bolje, da se popravimo, ali mi NE treba sve da testiramo u SVAKODNEVNOM životu, jer bi nas to samo zabunilo.

Oni koji su na neko vreme napustili latihan, obično imaju poteškoća da rade latihan i testiranje je često potrebno da oživi njihov latihan; naprimer, test  koji počinje sa glavom i rukama, kako je juče prikazano.

Ja vam večeras dajem samo malo objašnjenje jer znam da većina vas radi već jedno duže vreme latihan i mnogi su dobro napredovali. Tako da je ovo samo mali potsetnik, posebno kad sam već ovde i kad imam tu priliku. Sada vam dajem vreme ako imate neka pitanja, duhovna pitanja, ne samo ona u vezi svakodnevnog života.

Čitajući pisma koja primam, problem je, ustvari, uglavnom u vezi svakodnevnog života, više nego u vezi duhovnog. Većina pitanja su samo obična.

Tako da, u stvari, meni je jako teško, umesto da dolaze MENI, takva pisma bi trebalo da se šalju psihijatru ili bračnom savetniku ili nekom sličnom. Tako da ja postajem opterećena.

 (Ibu Rashyu je tada nastavila da daje objašnjenja u vezi odgovornosti koje ona ima u davanju imena. Engleski prevod je na kaseti skoro potpuno nejasan.)

Ona je pričala o tome kako se  je Bapak ( dok je bio još dete )  razboleo, jako razboleo i jedan stari čovek je promenio Bapakovo ime u Muhammad Subuh, i tada se  je Bapake oporavio.... Tako da ime nije bilo šta, ne odgovara bilo kome. Ime bi trebalo da bude nešto što odgovara pravoj prirodi i ličnosti jedne osobe. Ibu Rahayu kaže da je biranje imena  urađeno uz testiranje, i da njen posao da daje imena ima neke veze sa njenim iskustvom; „bez obzira da li vi verujete u to ili ne,  to je na vama.”

Ibu Rahyu nastavlja sa time da je ona bila trenirana od Bapaka, ali ne na ovome svetu. To se dogodilo negde van ovoga sveta. Ona kaže da je  tada dobila Bapakovo poverenje da će ona moći da izvršava ove dužnosti, to jest, da daje imena članovima Subuda.)

Tako da sada ja dajem imena članovima Subuda, ali samo kada oni to traže od mene. U suprotnom, vi ne treba da menjate svoje ime jer to nije pravilo ili nešto slično tome. U Subudu vi ne treba da imate novo ime od mene. To nije pravilo.

Davanje imena je u stvari jedna odgovornost jer ako je ime tačno, tada će biti napretka u duhovnom životu te osobe.

( Jedan član je pitao u vezi iskustva duše koja napušta telo. Da li će se duša vratiti u telo?)

U duhovnom iskustvu, kada duša ode, ona će se vratiti nazad. To je samo da vam se pokaže da u vama ima nešto ( ili da obuhvata vaše fizičko biće); ali naravno, ako je došlo vaše vreme da umrete, tada se duša neće vratit nazad.

U Subudu, ako se duša odvoji, ona će se vratiti, sem kada je Božija volje da  treba da umrete. Međutim, u nekim drugim disciplinama postiže se da duša ode uz jedan napor volje, tako da može da se ode bilo kuda, čak da se ode do druge osobe. To je moguće, ali ne u Subudu.

( Jedan član je pitao u vezi stanja duše posle smrti prema islamskom verovanju. )

Verovanje u islamu je da je to ovako posle smrti (objašnjava). Međutim, ono što ja govorim odnosi se na dušu kada mi radimo latihan, dok smo još na ovome svetu.

( Jedan član je pitao: Ako mi umremo, da li naša duša ostaje ovde ili odlazi dalje, i da li smo mi u stanju da pomognemo našoj deci?)

Mi ne možemo da budemo sigurni u vezi ovoga, jer je to sve u Božijim rukama. Samo verujte u Boga; ali dok smo na ovome svetu, mi smo trenirani latihanom, i učinjeno je da oživimo, i to isto će se desiti i posle ovoga života. Tako da tu postoji veza. Međutim, da li ćete uspeti da pomognete svojoj deci, niko to ne može da kaže da li ćete vi biti u stanju. Mi još to ne znamo. Tako da je to moguće ako je to volja Božija.

(Jedan član je ispričao jedno iskustvo kada je on napustio ovaj svet i kada je bio neodlučan da li da se vrati. To mu je pokazalo da je to Volja Božija, kada će da napusti ovaj svet i kada će da se vrati.)

To je jedno od iskustava u kejiwaanu. To stvarno znači da je to Volja Božija da bude ovako.

( Drugi član spomenuo je jedno slično iskustvo.)

To je duhovno iskustvo, ono koje je potrebno vama kako biste bili svedoci veličine Boga, i osvedočili istinu o Subudu, tako da nemate sumnje u vezi Subuda, i da možete da budete sigurni da je to ispravno.

Ali to ne znači da se posle ovakvog iskustva osećate kao prorok. To je iskustvo koje je označeno u religiji kao «vaskrsenje» od strane proroka, gde je vaskresenje stvarno nešto ogromno. Mi smo samo na određenom nivou, i neki su se podigli kako bi osvedočili istinu u Subudu. Subud nije samo jedna igra, već nešto stvarno.

(Diskutuje se u vezi testiranja koje su juče radile žene. Tada Ibu Rahayu daje još komentara u vezi ljudi koji imaju iskustva o tome kada duše napuštaju telo.)

To je stvarno Božija milost da imamo ovakvu vrstu duhovnog iskustva. Ako se to desi, vi možete da odbijete, ali ne možete to i da želite. I ako ste jedanput imali ovakvo spiritualno iskustvo, vi ćete za to vreme imati tako divan doživljaj, da će vam se dati da to odmah zaboravite nakon ponovnog vraćanja na ovaj svet. Drugim rečima, tu postoji jedna namera, jedan razlog zaboravljanja toga, i bilo šta da ste videli ili doživeli ili bili svesni toga, to vi ne treba da donosite ovamo.

Tako da ako ste imali jedanput ovakvo iskustvo, pa, to je dovoljno; jer kada biste  imali ovakvo iskustvo često, vi ne biste bili u stanju da to izdržite. To bi bilo previše za vas.

Da ponovim, ja želim da vam kažem da je to vrlo dobro ako imate ovakva iskustva, i to je stvarno Božija milost. Ova iskustva su za vas da osvedočite veličinu Svemogućeg. Zato što život nakon ovoga nije lak;  on je stvarno težak i komplikovan.

Ja bih želela da dodam da kada sam  imala svoje iskustvo, kada se to desilo, to je bila Božija volja da dobijem ovako ogromno duhovno iskustvo, i meni je bilo dozvoljeno da osvedočim realnost i ono šta je Bapak radio u Subudu.

U duhovnoj realnosti kada bi vi, na primer, tamo testirali, testiranje bi bilo slično ovome ovde, slično onome što je Bapak radio ovde, ali je istovremeno i drugačije. Ako ste vi testirani ovde, vi još uvek možete da se samo pravite kako možete da se pokrećete, ali od vaše volje; ali tamo TO NIJE MOGUĆE. Ako vi ne možete da se pokrećete, ako niste živi, tada se nećete pokrenuti. Tako da je to stvarno Božija milost da su  vaši delovi  živi.

Mogu takođe da vam kažem da razlika između ove situacije ovde i one tamo je u tome da ovde uvek postoji nafsu, dok tamo nafsu ne postoji..

Vratiti se sa onog sveta ovamo nije nešto što je lako učiniti, ako to nije Božija volja. Nije moguće ponovo se vratiti. Zato što je to kao da se preskače jedan ogroman, širok okean. To nije nešto što vi možete da preskočite, tako da ako se to desi, i vi se vratite, vi prepustite sve to Svemogućem, jer samo Bog može da prevaziđe probleme i da olakša put.

Ako je neko od vas imao ovakvo iskustvo, ja osećam zahvalnost,  jer to je stvarno ono čemu se Bapak nadao da i mi dobijemo: da imamo jedno iskustvo u kojem vi možete za Bapaka da osvedočite realnost  Subuda.

To je stvarno Bapakova odgovornost što vas je sve doveo u Subud. Bapak je želeo da imate duhovno iskustvo, tako da možete da budete svedoci. To je ono što je Bapak stvarno želeo da vi dobijete. Zato hajde da osećamo zahvalnost Bogu u Koga verujemo da je samo On Taj koji može da nam da duhovnu spoznaju.

Ali, molim vas da se ne osećate nezadovoljno ako još ne dobijate više duhovnog iskustva. Možda ćete dobiti neko drugo, ali nemojte da očekujet previše. Ostavite to Svemogućem.

Meni je dato da budem svesna mnogih stvari, (u mom ličnom iskustvu tamo preko), bila sam svesna tajni života; ali to ne znači da ja sada mogu da tražim bilo šta. Ja sam, u stvari, sasvim normalna, samo što je meni tada data spoznaja o mnogim stvarima.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač