Ibu Rahayu -  Govor Tokijo, Japan 15. avgust, 2006.godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Finalni prevod Raymond Lee
Pravo kopiranja © 2007  World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod broj : 06 TYO 3
Samo za članove Subuda

 

Braćo i sestre, dobro veče. Večerašnji govor biće nastavak govora koji sam držala prethodnog dana, i nadam se da će vam on dati ono što vam je potrebno.

Pre toga, rećiću nešto u vezi sa Subud organizacijom. Subud nije religija, tako da, u stvari, nama ne treba organizacija da bismo preko latihana služili Boga. Ali zašto udruženju Subuda treba ipak jedna organizacija? To je zato da bi se organizovalo da ljudska bića imaju međusobnu interakciju. Da bi se služio Bog nije potrebna organizacija. Ipak, našoj organizaciji je potrebna interna regulativa i osnivački akt kako bi se odredile odgovornosti komiteta, i odnosi među ljudima. Kada kažem među ljudima, mislim, na primer, među nama samima, između članova Subuda, kao i između organizacije Subuda i države i tome slično.

Realnost je da se danas Subud raširio u mnogim zemljama – u više od 80 zemalja – tako da je on internacionalan. Kao takvom  potrebna je jedna organizacija koja bi obezbedila da se Subud širi i da postoji jedinstvo između jedne grupe sa drugom. I naravno, unutrašnji propisi treba da budu usklađeni za svaku zemlju posebno.

Ovo je jedno dodatno objašnjenje tako da oni od vas koji učestvuju u odlučivanju šta da se uključi u vaš osnivački akt, budu sigurni da će on odgovarati zakonima vaše zemlje.

Braćo i sestre, sada ću nastaviti svoj govor. Ja ću govoriti u vezi sadržaja spiritualnog treninga  Subuda, tako da kada vi radite svoj latihan,  možete da osetite i razumete cilj i suštinu ovog treninga. To nije samo stvar predavanja, jer predavanje bez pravca može da bude opasno za vas.

Možemo da kažemo da ovaj spiritualni trening sačinjava serija procesa. Zašto  morate da prolazite kroz te procese jedan nakon drugog? Razlog je taj što su oni povezani. Prvi proces počinje kada  primate kontakt od Svemogućeg Boga, od snage Svemogućeg. Tako da ovaj kontakt koji je u vama, primate izvan sebe, od snage Svemogućeg Boga koji je stvorio vas i koji vam je dao život. Dosledno tome, malo po malo, ali vrlo postepeno, (ova sila) proširuje se i ispunjava svaki deo vašeg tela i sva vaša osećanja.

Zasigurno, kako se ona širi, biće delova vas gde ona ne može još da prodre. Razlog što u te naše delove nije nemoguće da ona prodre je taj što oni još uvek sadrže greške koje ste učinili za vreme svog života. To je najverovatnije zato što pre nego što ste otvoreni celo vaše biće je bilo okupirano vašim materijalnim potrebama, tako da tu nije bilo mesta ni mogućnosti da ono bude okupirano onim što vama stvarno pripada.

Ipak, prolazeći kroz ovaj vrlo postepen proces purifikacije, svaki deo vašeg bića biće okupiran i sve što imate u sebi biće očišćeno (tom silom). Vi treba da ste očišćeni, kako znamo, zbog tih nižih sila koje mi imamo u sebi. Iako je rečeno da smo mi najviša Božija stvorenja, ljudska bića, ipak ljudskim bićima nije moguće da žive na ovome svetu bez pomoći te opreme (nižih sila) koju mi posedujemo.

Ta oprema je već u nama; bez obzira da li mi namervamo to ili ne, (naša oprema) živi u nama. Zato, sa latihanom, Bog nam je dao milost, u stvari, kontakt koji sam  baš spomenula, kroz koga, preko Božije milosti, mi možemo da ostavimo po strani sve što je do sada blokiralo naš put Bogu.

Ali zašto je potrebno da budemo slobodni od želja za vreme latihana? To je potrebno da bi vi mogli da primite jedno osećanje života koje će dovesti do toga da vaš latihan oživi. Nemojte da radite latihan a da to ne osećate. Vi treba da osetite delovanje vašeg latihana i tada ćete osetiti da je vaš latihan živ. Kada se završi vaš latihan, možete da počnete ponovo da mislite, možete da koristite svoju svest. Zato je potrebno da ste slobodni od misli i želja da otvorite svoj put, jer u momentu kada mislite u vezi onoga što doživljavate na latihanu, vaš  latihan staje.

Da  ostavite po strani svoje želje ne znači da  potiskujete te želje do tačke gde ne možete više da koristite svoju svest ili misli, ne. To je samo kada se suočavate sa ogromnom silom, to jest, kako biste pomogli lak napredak, vi ne bi trebalo da mislite o bilo čemu, kako biste osetitli protok života koji dolazi od Boga, koji je nastao snagom Božijom.

Ako ovako činite, vremenom će se vaš latiha proširiti na svaki vaš deo. I kada dostigne svaki deo vašeg tela, zasigurno biće vaših delova koji sadrže skrivene talente. Tako jednom kada je latihan oživeo sve vaše različite delove, nešto će se pojaviti što će vam biti korisno za vaš život.

Recimo, vaše ruke, na primer. Kada vaše ruke prime protok  snage od Svemogućeg Boga i kada ožive, ono što radite svojim rukama može da vam pokaže put kroz život.

Isto će se dogoditi i sa drugim delovima, tako da ako imate talenat da govorite, ono šta kažete ili o čemu govorite drugi ljudi će verovati, oni će vam verovati. Isto se odnosi i na druge delove vašeg tela.

To pokazuje da kada vas Bog uči, ili kada vam da poklon, vi nećete primiti to učenje (ili poklon u fizičkom smislu od Boga), već će to ući u vaše delove tela  koji su živi. Ako je jedan deo vašeg tela živ, to znači da ste vi pripremili mesto koje je spremno da primi nešto od velike sile.

To je odgovor na Iskandarovo pitanje – oh, on je zaspao (smeh) – a  juče je pitao koji deo njegovog tela može najbolje da primi. Možda on ne može to da oseti.

Druga faza može da se zove priprema. Proces pripreme je povezan sa prvom fazom, sa vašim pročišćenjem, ili proširenjem vaše duše, jer jednom kada  pripremite jedan deo sebe,  Bog će vam dati nešto, a da to i ne tražite Kada kažem da će vam Bog nešto dati, Bog će vam  dati bilo šta što vam je potrebno. Na primer, ako postavite sami sebi neko pitanje, vi ćete dobiti odgovor. Vi ćete sami sebi odgovoriti. Bog vam ne govori i neće reći da radite ovo ili ono, ne. Odgovor nastaje u vašoj unutrašnjoj spoznaji, vašem unutrašnjem osećanju.

Naravno, biće momenata kada ćete da primate pogrešno. Razlog tome je, kako sam objasnila, da je odgovor pod uticajem vaših želja koje su stalno prisutne u vama.

Ova priprema se širiti sve do momenta kada ćete početi da imate svoju ličnu spoznaju. Kada razumevate – duhovna spoznaja nije dobijena razmišljanjem – vi razumete svešću koja je očišćena snagom Božijom. Kada kažem očišćena, kako sam ranije rekla, ja ne mislim da je oprana ili istrugana, već će vaše ponašanje odgovarati standardima koje Bog očekuje od vas – a to je susila, budhi i dharma. Ja ne treba da vam objašnjavam ove termine jer vi već znate njihovo značenje. Tako da vi možete da kažete da je vaša svest živa. Vaša svest nije više ispunjena besciljnim mislima, već su vaše misli vođene snagom  Boga. Konsekventno tome, način na koji vi mislite i način kako vi osećate biće humani.

Kada dostignete ljudska osećanja, dostigli ste nivo razumevanja i svesti – vi razumete šta je dobro za vas a šta nije, isto kao i šta je dobro za druge ljude a šta nije.

Što se tiče toga kako taj process funkcioniše, jedino snaga  Božija može da ga proizvede ili stvori u vama. Mi, helperi, ne možemo to da učinimo. Kada se to tiče duše, samo Svemogući Bog može da radi na njoj.

Ako  kažete da  ne verujete da je ovo istina, to jednostavno reflektuje vaše stanje – možda,  jer vaša svest odbija da prihvati da snaga Božija radi u vama. Ali kroz ono kroz šta ćete  prolaziti, od onoga kako se osećate, i do vaše unutrašnje ubeđenosti, bez obzira da li vi spolja to prihvatate ili ne, vi ćete sve ovo doživeti, jer se ovaj proces odvija u vama.

A mnogo je njih koji koriste svoju svest – drugim rečima, ovo nastaje od ljudske želje, od želja samih članova Subuda – da pokušaju da ubrzaju proces oživljavanja. Ti ljudi kažu da helperi treba da budu podignuti, da helperi treba da se treniraju da budu duhovno napredniji nego članovi. Ovo je bilo predloženo!

Naravno, ovo je samo jedan predlog. Da li ti ljudi stvarno mogu ovo da učine ili ne, ja ne znam. Ali u stvarnosti, kada se dođe do duše, kako sam baš rekla, nemoguće je jednom ljudskom biću da uredi duhovni napredak drugog ljudskog bića. Pod urediti ja smatram voditi i popraviti (dušu). Jedna osoba može samo da proba da drugu osobu uredi savetom, rečima, ali da li će reči dotaći pravo mesto? U praksi to ne funkcioniše tako.

Neki ljudi čak tvrde da mora da se razvije duhovna inteligencija. Ovo je verovatno pogrešno shvatanje. Kada se ljudska svest razvije u duhovnu inteligenciju, to se ne dešava zbog ljudskog napora; ako neko može da učini da drugi razvije duhovnu inteligenciju, on može da je razvije i za sebe samog. To može da se desi samo preko procesa latihana.

Osoba ne može da učini samu sebe duhovno inteligentnom. Ona je takva postala, kako sam baš rekla, zahvaljujući Onome koji je vodi iznutra. Zato ponekad neko ko nema razumevanja, može nekad da savetuje drugoga, a desi se da savet koji daje nije samo za osobu koja traži savet, već i za osobu koja ga daje. To pokazuje da osoba (koja daje savet) ne dobija duhovno znanje od druge osobe – snaga koja ispunjava tu osobu pomože joj da pomogne nekog drugog. To se dobija preko procesa  latihana.

Ja sam ovo i sama doživela. Kada sam bila mala, a Bapak je još bio živ, pre nego što sam pozvana da pomažem u duhovnoj oblasti, nisam uopšte ništa shvatala. Stvarno! Ali vremenom, kako je rasla potreba za mojim razumevanjem, ono se razvijalo samo od sebe. Bapak nikada nije učio – Bapakovu decu i unuke – da mi moramo da radimo ovako ili onako. Naša spoznaja se sama od sebe razvijala zavisno od potrebe i naše marljivosti.

Jednom sam prolazila kroz težak period kada je za mene bilo teško da prihvatim činjenicu da članovi – članovi ne helperi – govore da mogu da vide ovo ili ono. Pa, kada sam ja bila mala, i ja sam videla stvari, ali nisam znala da su to bila duhovna iskustva. To je bilo teško vreme za mene.

Tada jednoga dana, dok nisam mislila  ni o čemu, počela sam da se pitam kako ja mogu da pomognem da se razvije i raširi Subud ako ne mogu da osvedočim ovakve stvari sama za sebe – i tada se dogodilo. To je bilo potpuno neočekivano. Naravno, ja sam u početku bila uplašena. Nikada pre nisam ništa videla, i tada sam počela, a prirodno je da sam bila uplašena. Pa, ovo je samo jedna priča.

Ako želimo ili težimo ovakvim iskustvima, i ako je to samo jedna želja, Bog to neće dozvoliti. Bog će čekati dok vi budete spremni.  Biti spreman znači da kada primate nešto da to razumete šta je  i kako da to koristite. Ako vi dobijete neko iskustvo, a ne znate kako da ga koristite, vi biste dobili krizu. Vi biste primili nešto, ali ne biste razumeli odakle to dolazi i to služi. To bi bilo kao da ste nepripremljeni, zato se to zove krizom – vi ste nepripremljeni.

Pa, braćo i sestre, čak iako je sve ovo objašnjeno u Bapakovim govorima, možda ne razumete ili ne sthvatate kako da to stavite u praksu u sebi samima. Iz tog razloga, neće vam škoditi da razvijete običaj da čitate Bapakove govore. Bapakovi govori su jedini izvor vođenja koje može da objasni šta je to latihan. Nije dovoljno samo da se radi latihan. Ako radite latihan bez razumevanja, vi nećete učiniti napor – vi se nećete napregnuti da se ponašate na način kako bi jedna osoba trebalo da se ponaša koja radi duhovni trening u Subudu.

Neki članovi misle da je dovoljno samo da se radi latihan. Oni misle da oni ne treba da slušaju ili čitaju govore, zato oni nemaju dobro razumevanje u vezi procesa latihana. Možda oni čitaju jedan ili dva govora, ali oni ne mogu da razumeju o čemu govori Bapak. Ali ako vi nastavite da čitate govore, na kraju vi ih nećete čitati kao da čitate novine, govori će dodirntui vaša osećanja. Čitanje govora nije kao studiranje knjige, ne. Čitajući ih vi ćete postati bolje pripremljeni i razumećete ono što vas je zbunjivalo. To je jedan primer.

Zato vas ja podržavam da čitate Bapakove govore, to je vrlo važno. Čitajući govore, vi ćete dobiti uputstva koja trebate za latihan, jer mi nemamo u Subudu svete knjige kao što je kuran ili biblija. Zašto nemamo svetu knjigu? Postoji razlog. Čitanje nije dovoljno; ono što je važno je rad koji ulažete, kako radite. Način na koji  radite.

Ovo je kraj moga govora. Nadam se da ćete ga dobro absorbovati.

Večerašnji govor i ovo okupljanje je poslednje pre mog odlaska, tako da vam moje društvo i ja želimo doviđenja. Mi odlazimo prekosutra. Let je predviđen za utorak ujutru, vrlo rano. Tako da  imamo ovu priliku da se pozdravimo. Hvala vam na pozivu i što ste učinili da se osećamo dobrodošli,  kao što ste učinili i prošle godine, a ja se osećam vrlo srećnom da vas ponovo vidim. Ponovo vam  hvala i molite se da mogu mirno da se vratim kući.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač