Govor članovima Sidnej, Australija 6. januar, 2006.godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Finalni prevod Raymond Lee
Pravo kopiranja 2006 World Subud Association
Kod broj: 06 SYD 2
Samo za članove Subuda

 

Braćo i sestre, koje poštujem i volim, dobro veče! Želim da vam zahvalim za ovu priliku da posetim vašu grupu u Sidneju na mom putu na Australijski Nacionalni Kongres u Pertu.

Iako često, u stvari vrlo često, slušate objašnjenja u govorima koje možete da dobijete iz mnogih izvora, a večeras mislim da je potrebno da iskoristim ovo vreme i da vam dam jedno objašnjenje koje će, nadam se, osvežiti ili probuditi vaše unitrašnje osećanje, tako da možete da razumete šta je stvarno latihan.

Braćo i sestre, mi svi znamo i već smo doživeli da se u svakom od nas nalazi naše pravo ja, naša prava ličnost. Iz tog razloga, posle otvaranja ili dok radimo latihan, deo koji je aktivan je taj „Ja” koji je u vama. Međutim, mi ponekad zaboravimo na to, ili ne uspemo da osposobimo to „Ja” koje je u stvari ispunjeno snagom Svemogućeg Boga.

Zašto mi to zaboravljamo? Zato što živimo na ovom svetu i što smo vrlo povezani sa materijom. Čak i ako imamo to mesto u nama, čak i ako je to „Ja” tu u nama, ono postoji u tom materijalnom instrumentu, u jednom materijalnom svetu. Zato ako nismo oprezni ili ako ne volimo to „Ja” koje imamo usebi, mi bivamo lako razdvojeni od njega pod uticajima koji čine da oslabi veza sa snagom koja je u nama.

Iz ovog razloga, ako ne želimo da zaboravimo zašto smo ovde, mi moramo da disciplinujemo sebe da regularno radimo latihan. I kada radite latihan, treba  u sebi da molite Boga da vodi vaš latihan. Ovo je potrebno kako biste stvarno osetili kontakt između vaše prave ličnosti, što sam ja ovde nazvala „pravo Ja”, i snage od Boga.

To je ono što sam mislila kada sam rekla da biste vi stvarno trebali da koristite i da osećate vaš latihan. Ako ovako činite vaš latihan neće biti bez vrednosti. U stvari, vama je potreban taj latihan koji dolazi od vaše prave ličnosti, i na taj način vi ćete ponovo osetiti taj kontakt.  Vi ste ga osetili kada ste bili otvoreni, ali posle dužeg vremena otkako ste radili vaš latihan, vi mislite da taj kontakt nije više tu. Neki članovi čak osećaju: „Bog me je napustio!” ili im se čini da više uopšte ne osećaju bilo kakvo vođenje iznutra.

Zato je potrebno da učinite ono što mi u Indoneziji zovemo, namera. Šta čini jednu nameru? Imati jednu nameru znači da pre nego što nešto učinimo  imamo jedan stav kada smo spremni da to nešto učinimo i spremni da to pustimo da ide svojim putem. Ako tako učinite Bog će biti tu, vi ćete osećati (Božiju snagu) kako se širi u vama. Međutim, ako vi to ne tražite, tada naravno,  nećete to ni osetiti.

To je, braćo i sestre, tehnika ili način kako se radi latihan. Što vam ja ovde govorim nije samo objašnjenje koje vi treba samo da slušate, već vi treba i da praktikujete ono što ste do sada primili, tako da možete sebe da uverite i da shvatite da latihan koji radite, da je Subud stvarno put za vas da služite Boga i put za vas da se vratite Bogu.

Istina je da je potrebno dosta vremena da se prođe kroz proces  latihana, to ne može da bude brzo. Vaš duhovni razvoj zavisiće od vašeg ličnog kapaciteta i vaše lične snage. Zato, za neke osobe će biti potrebno dosta vremena da bi razumele šta je latihan. Dok opet neke druge osobe, kako su otvorene ili posle jednog kraćeg perioda su u stanju da prime i razumeju latihan.

Postoje čak neke osobe, u stvari mnogo njih, koji su mi rekli da su oni osetili i razumeli šta je stvarno latihan tek posle 40 godina. 40 godina je dugačak period! Međutim, neki drugi mogu to da osete odmah posle otvaranja, jer samo je Bog taj koji je Sve-Spoznajući. Zato za nas, helpere, ne postoji bilo šta što bismo mogli da učinimo kako bismo ubrzali proces kod članova ili  kako bi oni  brzo završili svoj proces. To je nemoguće, jer mi helperi i sami još uvek prolazimo kroz te procese.

Samo jedan može da vas vodi, samo jedan može da vas povede, a to je Bog, a ne drugo ljudsko biće. Mi helperi vas samo pratimo. Ako na primer, na latihanu mislite: „Zašto osećam da ne napredujem?” To nije zato što vam je bilo ko drugi potreban, već je to zbog vašeg ličnog stanja.

Vi ne pridajete dovoljno pažnje ljubavi prema vašoj pravoj ličnosti koja je u vama. Razlog  tome je taj što ste vi toliko zauzeti i mislite na toliko mnogo stvari da nemate vremena da smirite sebe i kontaktirate vaše unutrašnje biće, vašu dušu. Ali  u stvari, vaša duša treba vremena da se razvije.

Pa, kako smo ljudska bića, ako ne jedemo, ne možemo da živimo. Isto se odnosi i na našu dušu. Ako ne pazimo na nju, ako ne volimo naše pravo biće, mi se nećemo razvijati iznutra.

Poznato mi je da helperi ponekad žele da ubrzaju progres kod članova, ili žele da se Subud brzo razvije, ali vaša inicijativa ne nastaje od vašeg predavanja i prihvatanja: umesto toga ona nastaje iz vaše svesti. I na kraju, rezultat nije niti pozitivan, niti koristan, već umesto toga vi stvarate konfuziju među članovima ili među helperima.

Da vam dam jedan primer: Bapakova uputstva koja je on postavio za Subud su dovoljna i jasna. Ako ima nekih nedostataka, najverovatnije se oni odnose na primenjivanje tih uputstava. Ali uvek  postoji neko ko želi da ... na primer, posle Kongresa se pojavila nova knjiga. Ja ne kažem da se ne slažem sa tim, ja se slažem, ali istina je da ta nova knjiga nije drugačija od stare, jer je izvor isti. Izvor su Bapakovi govori ili moji govori. Međutim, drugi članovi su protestovali: „Zašto oni menjaju Subud, zašto menjaju Bapakova uputstva?” I tako dalje. Tada se sve to  dalje šalje meni na raport.

Fakat je da ova vrsta debate nije potrebna; ta knjiga samo se bavi time kako mi organizujemo našu duhovnu organizaciju i kako radimo zajedno kao udruženje ljudi, a bilo koje izmene odnose se na stvari primene ili izvršenja.

Tako da je moja namera da kao rezultat našeg sastanka bude saznanje da ne treba da se brinete da je došlo do bilo kakvih izmena u latihanu. Mi radimo latihan kao i pre, jer ta knjiga ne menja vezu između vas i snage Božije. Ako mi još uvek debatujemo ovakve stvari, i kako ovo nastaje u našoj svesti, mi nećemo napredovati, samo ćemo se vrteti u krug.

I kako sam ranije rekla, vi treba da volite sebe. Voleti sebe znači da ne smete nikada da zaboravite onaj deo vas koji volite; već bi trebalo da pokušate da mu uvek budete blizu, tako da evenutalno neće biti odvojenosti između vas i  onoga što živi u vama.

Pitate: „Kako to da uradim?” Dok radite latihan vi treba da se okrenete prema svojoj pravoj ličnosti, o čemu sam ranije govorila, što  znači, kroz predavanje Bogu. Nakon što ste odvojili sebe od svojih strasti, koje su uvek sa vama, vi ćete osetiti koliko ste blizu Božijoj snazi.

Možete da osetite i  prepoznate ovo stanje dok radite vaš latihan, kada se osećate lakim, kada  se osećate srćnim, i kada se osećate daleko od sila koje vas prate. To je taj osećaj, to je ono što zovemo blaženstvo latihana. To je blaženstvo jer niste uopšte opterećeni bilo čime, to je kao da ste preneti u jedno stanje koje vam je potrebno, kada možete da osvedočite veličnu Božiju.

Postoji mnogo načina kada možemo da budemo svedoci veličine Božije. Ja ne mogu sve da ih ovde opišem jer ima toliko mnogo načina toga svedočenja, i jer je Božiji rad toliko ogroman. U slučaju da doživite određeno iskustvo na latihanu, vi biste se osetili svedokom, tako da spoznate i osetite veličinu Božiju.

Da vam dam jedan primer: najčešće mi, ili možda vi, još uvek samo primate stvari svojim osećanjima. Na vašem latihanu, vi možete da osetite vaše stvarno „Ja” kao i ono „Ja” koje živi na ovom svetu. Kada kažem vaše stvarno „Ja”, ja mislim na vašu dušu koja je živa. Ali, ako vas Bog učini svedokom, vi nećete osećati, već ćete videti  vašom pravom ličnošću, videćete svojim očima i u tom momentu vi koristite oči vaše duše, a to je način kako da vidite svoju pravu ličnost.

Isto se odnosi i na vaša druga čula. Na primer, koristeći svoje uši, vi ćete biti u stanju da slušate svojim ušima svoj sopstveni glas.

Ovo vam ukazuje na to da je Bog, ili snaga Boga, živa. I pošto je živa, (za vreme iskustava) vi nikada ne spavate i sve znate, uvek, svuda.

Jednom kada ste u stanju da doživite ili da prođete kroz slično iskustvo, to znači da je vaš latihan živ, što znači da možete da doživite sve ono što vam se desi na vašem latihanu, i tada ćete doživeti da je vaš latihan ne samo aktivan u latihan holu, nego da može da bude aktivan bilo gde, pod uslovom da vi to tražite, ili se za to molite Bogu.

Prema tome, kada treba da se suočite sa određenom situacijom, ili kada ste sami, vi bi trebalo da osećate taj dodir latihana. Ja ne mislim da vi treba da radite latihan bilo gde da ste, ne, već bi trebalo da stavite sebe u stanje latihana, tako da sa bilo čime da treba da se suočite, nadajmo se, da će vam Bog pokazati kako da se sa tim ophodite.

Kako to da uradite? Pa, vi ne treba da činite pokrete, dovoljno je da budete u sebi mirni i da kažete u sebi: „Pomozi mi Bože!“ ili „Allah, Allah!“ Čineći ovako vi dobijate naviku da sebe iznutra smirite, jer, kada ste unutra mirni, osećanje prihvatanja i vere u Boga razviće se lako u vama.

Ovi komentari se najviše odnose na članove koji rade latihan već jedno duže vreme. Za nove članove, to je nešto sa čime ćete se kasnije sresti i kroz šta ćete morati da prođete.

Ja vam ovo govorim zato da razumete pravac koji treba da uzmete, jer mnogi od vas su nestrpljivi i gledaju tamo amo na neki način kako da ubrzaju, da brzo razumeju ili da ubrzaju taj proces na latihanu.

To nisu samo članovi ovde, ili u drugim zemljama, nego čak i u Indoneziji ima mnogo članova koji takođe pokušavaju da ubrzaju proces. Oni misle da je ono što je Bapak objasnio  teško da se razume, ili nije interesantno za današnje ljude koji su, kako se kaže, intelektualno napredni. Tako da oni žele da preokrenu Subud u neku vrstu centra za studije. Ono što oni ne shvataju je, da ako se oni vrate da rade stvari na taj način, da studiraju ili da misle u vezi tih stvari, oni će se vratiti na stanje gde su bili pre nego što su počeli da rade latihan.

Šta ti članovi pokušavaju da rade nije ni od kakve koristi za onoga ko radi latihan. Nakon što smo počeli da radimo latihan, nema više potrebe za studiranjem. Mi moramo da pratimo ono što je aktivno unutar nas. Ako bismo se vratili unazad da studiramo misli onih ili ovih osoba, mi bismo se vratili na stanje gde smo bili pre nego što smo bili otvoreni.

Zato moramo da volimo ono što je u nama, jer smo se već sami osvedočili da kada radimo latihan da  možemo da osetimo taj kontakt sa snagom Božijom. To znači da i pored toga što snaga Božija nije nešto što može da se vidi ili da se dodirne, ipak vi to možete da osetite.

Pa, ponekad možemo da vidimo dokaz da je snaga Božija najveća snaga, kada se suočimo sa snagom koju ljudsko biće ne može da spreči ili da izbegne. Na primer, kada se desi neka prirodna katastrofa ili kataklizma, što sada često viđamo, to je uslovljeno Božijom snagom. Ljudska bića ne znaju zašto se to dešava, ili šta to uslovljava.

Ali obično, ljudi ne vrednuju nešto što sami  ne mogu da vide, nešto što drugi ne mogu da osvedoče, dok se u stvari, snaga Božija manifestuje u tome. Ta snaga, čak i ako je ona u nama vrlo mala, to je ono što mi zovemo budhi - Budhi kao u  Susila Budhi Dharma. Budhi je snaga od Boga koja je  prisutna u ljudskom biću, a budhi može čak da bude i izvor nečije snage i veličine.

To je razlog zašto, na ovom spiritualnom putu, niti ja niti helperi mogu da vas uče kako da napredujete. Sve što možemo da učinimo je da damo neka uputstva u vezi latihana. Drugim rečima, radeći latihan vi se pripremate, pripremate sebe individualno da budete u stanju da dodirnete snagu Boga. Bog vas je već dodirnuo; u stvari, snaga Božija je u vama. Međutim, možda svaki vaš deo još ne može da dodirne Božiju snagu, jer vaše biće nije još potpuno živo, niti su svi delovi vašeg bića živi da mogu da dodirnu i osete Božiju snagu.

Iz tog razloga je potrebno da radite latihan, kako bi vaš latihan bio živ, što bi značilo da ste i vi živi. Vi nećete samo spolja biti živi na ovom svetu, već ćete biti živi tako da će Božija snaga moći da vas dotakne. Zato služi latihan.

Tako, braćo i sestre, Bapak nam je već sve to rekao, da mi samo treba da se predamo, da prihvatimo i da imamo veru u Boga. Ali nije dovoljno samo reći da se vi predajete. Ako bismo mogli da sve prepustimo, u tom momentu bi se pojavila jedna sila i snaga koju vi ne razumete, a što se ipak događa. To je snaga Božija.

Da vam dam drugi primer: kada vi primate milost od Boga i vaša duša napusti vaše fizičko telo, i kada bi se tada susreli sa Božijom snagom koja zove: „Sada se vrati, nije još tvoje vreme!“ Čak i ako vam Bog naredi da se vratite, vi ćete biti bespomoćni da to učinite ako u sebi nemate sposobnost predavanja. Jedino što može da vas vrati  nazad je Božija snaga. Takvo jedno iskustvo kao što je ovo je test vaše sposobnosti da se predate, jer je u duhovnoj realnosti sve u Božijim rukama. Naša svest ne funkcioniše.

To je sve što večeras želim da vam kažem. Sa ovim ću završiti svoj govor, jer želim da preostalo vreme iskoristim za testiranje. Vi takođe treba da testirate kako biste izmerili  svoj progres, da li možete da osetite svoje delove koji su živi?

Molim vas oslobodite hol za testiranje. Ja ću prvo testirati žene.

[Testiranje] 

Završni komentar od Ibu:

(nedostaje deo) ... i Luqmanu koji me je pozvao da dođem u Sidnej. I ja se zahvaljujem svima vama za vašu toplu dobordošlicu i  što je toliko vas moglo da bude ovde, jer verovatno, nema obično ovde toliko ljudi. Takođe vam zahvaljujem što ste došli i što ste bili spremni da putujete dovde i da mi poželite dobordošlicu u Sidneju.

Naravno, ja vam se zahvaljujem za ove suvenire, iako  mali, oni znače mnogo, to pokazuje da smo mi već bliski i da smo zajedno u svom služenju Svemogućem Bogu.

Istovremeno, želim da vam kažem doviđenja i onim ljudima koji neće doći na Nacionalni Kongres u Pertu, jer ću ja sutra da napustim Sidnej na svom putu ka Pertu. Nadam se da će biti još drugih prilika kada će nas Bog dovesti ponovo zajedno, na nekom drugom mestu i nekom drugom prilikom.

Hvala vam.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač