Ibu Rahayu - Govor 25. noć  Ramadana Wisma Subud, Ćilandak 17. oktobar, 2006. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Finani prevod Raymond Lee
Pravo kopiranja © 2007 World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod broj : 06 CDK 1
Samo za članove Subuda

 

Braćo i sestre koje poštujem i volim, dobro veče još jedanput i želim vam mir i blagoslov Svemogućeg Boga.

Večeras je dvadeset peto veče posta i to je jedna od noći otkrovenja, kao što su i one druge noći kada smo slušali Bapakove govore. Za vreme tih neparnih brojeva noći kaže se da Bog daje nagradu u obliku blagoslova ljudskim bićima koja su uspešno postila, čiji je post bez greške. A što se tiče toga šta su te nagrade, jedini koji to zna je Bog, Sve Spoznajući, i Sve Mogući. A mi kao Božija stvorenja, možemo samo da se predamo, da smo strpljivi i da prihvatamo bilo šta da nam da Bog.

Jasno je da Božija nagrada ili blagoslov neće pasti sa neba ili iz kosmosa. Ipak, doneće promene u nama koji se nadamo – u našem služenju, u našoj iskrenosti, i našoj mogućnosti da prihvatimo.Tako da nije dovoljno samo da se posti svaki dan u toku mesec dana. Čak i ako postite celog meseca, pitanje je: da li ste uspešni u tome da se ponašate na način kako treba za vreme posta?

Tako mi, Božija stvorenja, postimo najbolje što možemo. A što se tiče nagrade, to je Božije pravo da nagradi ljude Božijim blagoslovom.

Kao član Subuda, upoznati se sa terminom “Božiji poklon”; jer ono šta ste primili – ono što je Bapak Muhammad Subuh primio – je  milost od Boga. A milost od Boga može da se desi ili da dođe u svako vreme kada je to Božija volja. Primanjem kontakta kad ljudska bića mogu da dovedu svoje strasti u mir, oni mogu da prime vibracije koje su život ili fizička manifestacija životne sile, koja je prisutna u svakom ljudskom biću. 

Mi zovemo ovaj kontakt milošću, jer bez obzira gde da tražite, vi to nikada nećete pronaći osim ukoliko Svemogući Bog to želi. Tako je kontakt koji je primio Bapak bio upućen svakome od vas. Rezultat toga je da ste vi za vreme svog života postali svesni prisustva jednog drugog života koji je ljudski rod još davno zaboravio.

Taj kontakt ide kroz vašu dušu i na kraju će oblikovati vašu individualnost (ličnost). Ako ovaj kontak ne bi bio od Boga, kako je tada mogao da bude dat tolikim mnogim osobama u celom svetu? Dokazano je da ovaj kontakt nije primljen samo od Indonežana, već da se proširio celim svetom. Ako obratimo pažnju na ovu činjenicu, shvatićemo da ovaj kontak mora da je od milosti Božije. To je milost sa kojom svako od vas može da bude oblikovan, očišćen i da razvije svoju individualnost.

Ima još dokaza. Pošto ovaj kontak dolazi od Boga, on može da bude primljen od svake nacije i svake rase i nije ograničen na određenu religiju. Ako razmislite o ovome, to je nemoguće. Ali je fakat da čak i kada pratimo različite religije, iako smo  različitih rasa, mi možemo da osetimo da smo kao jedno kada se molimo Bogu, Svemogućem Bogu.

Ako se ne slažemo u našoj Subud porodici, to ne znači da Subud nije u stanju da nas zbliži. Problem je  što osećanja ljudi koji u tome učestvuju ne mogu  da izvrše još uvek ono što Bog želi od njih. Mi možemo da vidimo dokaz kada se molimo Bogu, mi smo kao jedno, jer naš lični interes nije u funkciji, ni naša svest takođe. Zbog toga nemamo priliku da nam se neko ne sviđa, niti da nam neko drugi smeta.

Stvarno je vrlo teško, pošto mi živimo na ovom svetu i stalno moramo da zadovoljavamo svoje potrebe u životu. Ljudskim bićima je određeno da žive sa razlogom – da rade da zadovolje svoje potrebe. Međutim, tražeći i zadovoljenje svojih potreba, mi ne smemo da smetamo ili sputavamo druge ljude. Nasuprot, ljudska bića treba da pomažu jedno drugo – neko ko nema dovoljno treba da bude pomognut, a neko ko ima  više nego što mu treba, treba da da drugima. Ako radite ovako, jedno osećanje zajedništva će se razviti ako činimo kako Bog želi od nas. Tada ćemo biti zaštićeni i primićemo ono šta je pravedno da primimo.

U odnosu na naš duhovni put, ljudi ponekad pitaju, a možda se i vi sami pitate: “Da li Subud napreduje?”. Pod napretkom (progresom) smatramo: Da li Subudu raste popularnost i da li mnogo ljudi zna u vezi njega? U stvari, mi ne gradiramo Subud preko broja njegovih članova, već da li Subud može da pokaže ono šta je postigao – kada je nečije ponašanje primer drugima i kada je neko trijumfovao u životu. Drugim rečima, prvo je da se veruje u Svemogućeg Boga i tek tada mogu da se kontrolišu životne sile koje nas vode na pogrešan put. Jednom kada ova vrsta trijumfa ili pobede bude obična stvar u Subudu, tada će Subud moći i da napreduje.

Zato čak iako, na primer, broj članova u Subudu opada, mnogo novih dolazi da traži Subud. Mnogo ljudi u ovom dobu traže način kako bi pronašli realnost življenja. Tako da iako mi ne širimo propagandom Subud, čak ga i ne promovišemo, i držimo se vrlo povučeno, ljudi ipak dolaze da nas tarže.

Ovo pokazuje da razvitak Subuda ne zavisi od veličine broja članova. U stvari, mi znamo da je lako pronaći Subud i da je lako da se radi. Ipak, ljudi koji se pridružuju Subudu nisu strpljivi da ga prate. Teško je to što je u Subudu  duša ta koja je aktivna. Niko ne može da pokaže svoju dušu drugim ljudima, jer ono što mi doživljavamo, što svako od nas doživljava, je Božije vođenje. Međutim, ako kažete ljudima da ste vođeni od Boga, oni vam sigurno neće verovati; jer nema načina da im pokažete koliko je vaša duša napredovala.

Samo sami vi možete da osetite razvitak svoje duše. Da li se ili ne razvila vaša duša zavisi od vas samih. Ja vam kažem da ako vam je dosadno ili ako ste nestrpljivi, da ta osećanja smetaju vašem napretku. Kada se tako osećate, to su tada niže sile koje operišu u vama. 

Iz tog razloga vi još uvek treba da postite. Zbog čega? Zato jer je post nešto što vi razumete i poznato vam je kako to treba da radite – da ne jedete i ne spavate. Ipak, post ne znači samo da ne jedete i ne spavate; morate takođe da postite i iznutra time što ograničavate ili zaustavljate svoje želje i strasti koje vam onemogućuju da dostignete svoj cilj.

Mi postimo jer želimo da slušamo Božije zapovesti. Ali možda, kada je vreme za latihan, osećate da vas mrzi da odete jer niko vam nije rekao da morate; vi ne smatrate da je to nešto obavezno. Bog vas neće uvek voditi time što će vam narediti šta da radite.Vi morate da budete svesni šta treba da radite. Što se tiče vaše duše, ono što je potrebno da radite je latihan, i  ne bi trebalo da radite bilo šta što bi smetalo vašem latihanu.

Mnogi od vas smatraju da ono što radite u svom dnevnom životu nema uticaja na razvoj vaše duše. To nije tačno. U dnevnom životu koristite iste instrumente i energije; vi koristite iste svoje delove. Zato nemojte da mislite da je vaš duhovni život za kasnije, a da sada možete da radite sve što želite.

U stvari, šta Bog želi da vi činite nije ništa teško niti čudno.

Ovo objašnjenje je bilo za članove koji se pitaju zašto nemaju dobar latiha, zašto nemaju lak napredak. Da bi lako napredovali znači, da vaš progres na latihanu treba da bude bez ikakvog problema. Pošto je latihan vođenje od Boga, Bog zna koliko može da da svakom Božijem stvorenju.

Naravno, nema svako problem u primanju latihana. Mnogi članovi videli su i osetili, ili videli u sebi, jednu korist; oni su napredovali u svom latihanu. Ili oni osećaju da sada imaju bolje razumevanje i svesnost, kao rezultat  latihana.

Razvitak vaše duše je važan. Iz tog razloga  morate da nastavite da radite latihan. To je zato jer radeći latihan, kako se vaša duša otvara, vaša duša će prodreti kroz zidove koji su u simbolu Subuda predstavljeni sa sedam krugova. Nakon što  prođete svih sedam zidova, vi ćete otkriti svoju pravu individualnost, odnosno ličnost.

Nemojte da mislite da je to nemoguće: „Oh, Subud je toliko komplikovan!” Da li je on težak ili ne, zavisi od vas. Ako vi to učinite teškim, on će biti komplikovan.Vi gledate ovde, ali ste blokirani, i udarate o zid, onda trčite na drugo mesto. Na kraju  trčite svuda naokolo, i nikada ne napredujete. Neki od vas završavaju tako što uzimaju drugi put, „Latihan nije dovoljan; ja moram da radim i ovo i ovo takođe!” Ali vi ne znate gde ti ostali putevi vode. Da li su oni od Boga ili ne?

Ali, ako je to Božija volja i vi se predate sa potpunom iskrenošću, Bog će vam dati milost u formi osvedočenja kako biste verovali u svoj latihan. Vi ne treba da tragate za Božijom milošću; ona će doći sama od sebe kada budete spremni.

To može da se desi i dok spavate. Na primer, vi odete da spavate, i tek što ste zaspali, neko vas probudi rečima: „Nemoj da spavaš!” na primer, „Prati me!” I tada vi napustite svoje telo. I nemate vremena da mislite – već kako ste pozvani, vi smesta idete. Nemate vremena da kažete: „Čekaj malo! Ja želim da se oprostim sa svojom ženom!” ili „Ja moram da se oprostim sa svojim mužem.”

Ovo nije bajka – ovo je samo bajka ako to niste još i sami doživeli. Ipak, ja znam da su neki od vas imali ovakvo iskustvo.

Što se tiče onoga što je Bapak rekao, kada je govorio da on nije spavao hiljadu noći – kako je to bilo moguće? Ako je to Božija volja, sve je moguće. Tako je Bapak mogao da primi sve što je bilo potrebno za Subud u hiljadu dana. Bapak se nadao da ćete i vi to takođe primiti. Čak i ako ne primate koliko i Bapak, ipak ćete donekle primiti, tako da znate kojim putem treba da idete.

Neke osobe čitaju Bapakove govore nadajući se da će napustiti svoje telo. Pa, ako biste i uspeli, tada biste se izgubili. Vi morate prvo da imate razumevanje. Kada čitate Bapakove govore nemojte da se žurite ili da želite da budete kao Bapak, nemojte to da činite. Vi morate da razumete; da imate jednu određenu svest i veru. Vi ćete biti vođeni da to dobijete preko svog latihana.

Kako ja mogu da govorim o ovome? Pa, ja sam to doživela. Ja sam ležala i počela da spavam. “Nemoj da spavaš!”, neko me je zvao, “Nemoj da spavaš, Yu [1]. Ima mnogo posla o kojem ti treba nešto da znaš.” I tada smo napustili ovaj svet.

I vi se ničega ne sećate kada odlazite: vi se ne sećate ni svoje porodice. Tamo ima toliko toga da se osvedoči, jer Bog želi da se Božija stvorenja osevedoče o Božijoj veličini. Ja nisam imala to iskustvo, jer imam visoku dušu. Ne. Ja sam to primila jer sam bila spremna. I ja sam se osvedočila o mnogim stvarima preko Božije milosti za koje nisam ništa znala pre toga.

Pošto sam to sve doživela verujem da su Božiji darovi stvarni. Ali neki od vas možda ne veruju u ovo, ili još ne možete da verujete. Mnogi od vas veruju u postojanje Boga, ali mnogi drugi ne veruju da Bog postoji.

Pa, braćo i sestre, vreme je prošlo i ja mislim da sam za večeras dosta govorila u vezi Božijih poklona. Mi znamo da smo u Subudu zbog Božije milosti – Bog nam je dao jedan dar koji je od ogromne vrednosti za ljudski rod. Sa tim poklonom mi znamo da mi ne treba da idemo da tražimo Božiju veličinu. Jer Bog vas je stvorio, sigurno je da je Božija snaga stavljena u vas.

(Bog) izgleda da je jako daleko zato što ne možemo da dodirnemo Boga, mi ne možemo da vidimo kako Bog izgleda. Ali vi možete da osetite Božiju snagu u vama. Zato koristite svoj latihan da biste počeli da napuštate sve stvari koje blokiraju vašu vezu sa snagom koja je u vama.

Ja ne mislim da je Bog u vama. Ako bi Bog bio u vama, niko drugi ne bi bio u stanju da ima Boga.

Božija snaga se nalazi u vašoj duši, i zato je važno da radite ovaj trening duše. To je jedini put koji mi možemo da prihvatimo gde smo direktno vođeni snagom Božijom. Samo Bog može da vodi vašu dušu, jer esencija Boga je u vašoj duši.

Tako, ako neki tvrde da znaju kako da učine vašu dušu pametnijom, ili da učine da ona brže napreduje, to nije tačno. Samo Bog može da radi na vašoj duši. Ako mi učimo neke metode kako da radimo latihan, ako pokušamo da učimo latihan, nivo ovog duhovnog puta će pasti na materijalni nivo. Vi ćete se vratiti tamo gde ste bili kada ste bili otvoreni.

Ovo je bilo malo posebnog objašnjenja da vas ohrabri da budete strpljivi i da uredno radite latihan. Naše šanse da sve pripremimo što nam je potrebno (za sledeći svet) su dok smo još na ovom svetu. Dok smo ovde posedujemo srce, svest i mozak, koje koristimo da razlikujemo dobro od pogrešnog, da osetimo šta je dobro a šta nije. Nakon toga kada napustimo ovaj svet  nećemo više posedovati te instrumente – naš mozak, naše srce i svetst – i šta će se tada vama dogoditi određeno je Božijom voljom.

Ovo je sve za večeras. Ja ću sada završiti svoje objašnjenje u vezi latihana i Božijeg dara. Molim se da i vi možete da kompletirate vaše obaveze brzo, jer nam je ostalo još samo par dana. Nadam se da ćete primiti dar koji će otvoriti nešto novo u vašem životu što ćete moći da pratite u budućnosti.

Hvala vam i neka mir i blagoslov Svemogućeg Boga bude sa vama.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač