Ibu Rahayu - odgovori na pitanja članovima u Tokiju, Japan 14. avgust, 2006. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Finalni prevod Raymond Lee
Pravo kopiranja © 2007 World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod broj: 06 TYO 2
Samo za članove Subuda

 

Pre nego što počnemo, potrebno je da vam kažem da ne znam šta ćete me pitati, ali se nadam da vaša pitanja neće biti u vezi bračnih problema i slično, već da će bit u vezi našeg duhovnog puta.

I pored toga, ako ne budem u mogućnosti da vam odgovorim na pitanje, molim vas za oproštaj. Ja nisam kao rečnik. Kada bih bila kao rečnik svi odgovori bi bili ovde. (Ibu pokazuje svoje čelo.) Ali oni nisu tu, ja sam potpuno prazna.

Molim da počnete. Jedan po jedan. Da? Zar nema pitanja? (Ibu se smeje) Sada se sto obrnuo – ja ne ispitujem vas, ve ispitujete mene. (smeh)

Pitanje: Da li je u redu da se pita nešto privatno, nešto lično?

Ibu: Ne, ako je privatno, ne ispred mnogo ljudi. Ako je u vezi sa latihanom, OK. Ako je lični problem koji se odnosi na latihan, to je takođe OK.

Pitanje: Njegovo je pitanje gde je najbolje mesto za njega da najbolje prima. Koji deo njegovog tela može najbolje da primi?

Ibu: On bi trebao sam to da oseti. Ja ne mogu to da osetim. Ne mogu da uđem u njega. On može sam za sebe da testira.

Pitanje: Ja jako slabo osećam, i nisam siguran.

Ibu: On mora da ima veru u sebe. Kada testiramo,  moramo da imamo veru i da tražimo da nam Bog pokaže. Ako on ne može sam za sebe da oseti, on treba da dobije pomoć od Boga. Bog će mu pokazati. Mi ne možemo da kažemo da li su to usta koja mogu najbolje da prime, ili da su to noge koje mogu najbolje da prime, vremenom će neki drugi delovi bolje primati.

Pitanje: Želim da vam postavim jedno pitanje. Nisam siguran da li je moje pitanje na mestu ili ne, ali ono što bih želeo da pitam je u vezi seksualnosti u današnje vreme, u ovom modernom dobu, gde su granice postale sve manje i manje jasne. Da li Ibu može da nam da neke komentare na to šta znači biti žena, a šta znači biti muškarac?

Ibu: Pa, bez obzira da li su vremena moderna ili stara, problem je isti.

U stvari, to je lična stvar, ali iako je to lična stvar, to je i običan problem. Pod običnim problemom ja mislim da je ovo stanje sada postalo normalno. Međutim, prema priči, ili kako je rečeno, postojao je jedan prorok zvani Adam. Bog je stvorio Adama, jednog čoveka. I da bi došla deca na ovaj svet, Bog je stvorio Evu. Tako je  Bog stvorio Adama i Evu.

Ali kako je ljudski rod napredova na ovome svetu, zahvaljujući konfliktnim idejama, bilo je trenutaka kada su roditelji želeli muško dete – to se želelo najviše u stara vremena - oni nisu želeli da imaju devojčicu.

Rezultat toga je bio da kada bi se rodila devojčica, roditelji bi je oblačili kao dečaka,  iako je u stvari to bila devojčica. Tako da se ta devojčica pretvorila u jednu imitaciju muškarca – imitaciju koja je nastala od roditeljskih želja. To nije imitacija uslovljena nečim drugim, već je formirana od ljudske svesti. Dosledno tome, kada to dete odraste, ono će se ponašati kao muškarac. Međutim, ono se ipak rodilo kao devojčica. Pa, to je jedan od uzroka. Drugi faktor  su bili ljudi sa kojima se družilo to dete, i tako dalje.

U stvari, latihan vas vodi da otkrijete svoju pravu individualnost. Iz tog razloga Bapak je ohrabrivao muškarce da se ponašaju kao muškarci – da se oblače i govore kao muškarci. Nemojte da imitirate žene, jer ako tako činite to može da dovede do toga da se promeni nečija priroda.

Ovo što se događalo dovelo je do mnogih problema koji nisu Božija greška, već greška ljudskog roda.

U jednom Bapakovom govoru, Bapak je rekao da ako uživate da nešto radite i tome date veću važnost nego bilo čemu drugome, to će postati deo vašeg karaktera; to će promeniti vaš karakter. Počeće možda sve samo kao neko pretvaranje, ali takvo ponašanje postaće deo vašeg karaktera. Jednom kada je to deo vašeg karaktera, vrlo je teško to promeniti. To i vi postajete jedno.

Ako pitate ko greši, mi ne znamo. Mi ostavljamo to Bogu, jer samo Bog sve zna. To je jedna od tajni života, jer to nije samo da se čovekov karakter promenio, već i njegova osećanja i fizičko telo se takođe menja – fizičko telo dotične osobe.

Ipak, ne možemo nikoga da optužujemo. Pa, naravno, učinjena je greška, ali što se tiče toga čija je to greška, mi to ostavaljamo Bogu. Zato je latihan prilika za vas da otkrijete i pronađete svoj pravi indentitet. Božijom voljom, pod uslovom da imate črvrstu želju da to nađete, Bog će vam pokazati kako ćete to postići.

Pitanje: Subud se širio po svetu za ovih pedeset godina i mnoge stvari su se desile, sve do danas. Kako se razvitak Subuda razlikuje od zemlje do zemlje, koji nivo Ibu vidi da je danas Subud dostigao kao jedna celina? Šta je potrebno za nas da bismo otišli na sledeći nivo? Takođe i nešto u vezi Subuda u Japanu.

Ibu: S obzirom na stanje sveta danas, ne samo da je Subud star 50 godina, već je i ovaj svet takođe star. Konsekventno, ima mnogo katastrofa koje su van mogućnosti ljudskog roda da ih kontroliše. Neki događaji su uslovljeni greškama ljudskog roda, ali drugi su nastali  snagom Svemogućeg Boga.

U suočavanju sa ovakvim događajima, ljudi su počeli da shvataju da je ljudski rod nemoćan u poređenju sa snagom Božijom, ili onim što Bog može da učini ako On to želi.

Kao posledica toga, ovih dana, individue i čak religije se pitaju ko stvarno vlada ovim svetom ili ovim univerzumom. Možda, u prošlosti, svaka religija je smatrala da je ona ta prava, da je to religija koju Bog favorizuje i slično.

Ali kako se ljudsko shvatanje razvijalo, mnogi ljudi su nosili pitanje u svojim srcima. Kao odgovor, za njih je sada to kao jedan novi pojam, time mislim na Subud, tu je sve ono što traže, ali ne znaju gde ili kako da to pronađu. Kažem da oni to traže, jer oni ne mogu da vide šta je to Subud, a Subud je u svima, u svakome članu Subuda. Ljudi će biti u stanju da shvate šta je Subud kada budete mogli stvarno da se ponašate kao Subud ljudi.

Na primer, kada se molimo, ja ne pokušavam da uzdižem Subud, ali kada se molite, kada se iskreno molite, vaša molitva će dostići Boga. Međutim, za ljude koji nisu u Subudu, koji nisu članovi Subuda, možda njihova molitva ne dostiže do Boga.

Vi bi trebalo da se osećate ponosno zbog ovog.. Ali osećanje ponosa ne znači da vi treba da postanete arogantni. Vi možete da postanete arogantni i da mislite: „Oh, Subud je Božija religija!” Ona to nije.

I religije čak znaju, ili bi trebalo da znaju, u vezi snage Božije koja je Sve-Moguća. Prema tome,  nije prorok ili izaslanik  religije velik; to nije Bapak koji je velik. Bog je velik. Ali ljudi misle da je soba koja je izaslanik  velika, i da je ona ta koja je uvek bila u pravu. Ne! Oni su bili samo izaslanici od Boga.

U ovakvoj situaciji šta Subud može da učini? Sve što možemo da učinimo je da se molimo, molite se Bogu. Drugi ljudi neće shvatiti šta mi radimo. Samo Bog zna i vi sami.

Ako pitate: „Ali šta drugo možemo da uradimo?” odgovor je da mi samo možemo da se molimo. Da li ćemo pomoći ako idemo da se borimo, na primer, ili da li da podržimo određenu religiju da ojača? Ne! Mi se molimo Bogu da Bog interveniše i dovede do rešenja. To je jedini način. Nama ne trebaju Subud vojnici. Nama nisu potrebni Subud propovednici.

U vezi ovog predmeta, kada se pojavi ovakvo pitanje, internacionalni helperi treba da odgovore, kako bi članovi Subuda mogli da se suoče sa promenama na ovome svetu. U stvari, religije ne greše. Ipak, religije nisu više čiste. To nije više čisto služenje i predavanje Svemogućem Bogu. Religija je postala izmešana sa politikom, ljudskom politikom. Politika je rezultat svesti. I, naravno, ljudska svest teži samo svom ličnom interesu.

Pitanje kao ovo ne može da se odgovori sa jednom ili dve reči. To se onda preokrene u govor.

Ja sam objasnila šta ljudi u Subud treba da rade, a to se isto odnosi i na članove Subuda u Japanu. Ne postoji ništa drugačije ili ništa specijalno što Subud Indonezije treba da uradi, ili što Subud Japana treba da uradi. Ovo je jedan opšti savet. Kako sam rekla, mi se predajemo Bogu. Mi se marljivo pripremamo tako što stvaramo jedan čisti deo u nama, jedan deo kojim smo predani, kojim imamo veru u Boga. Potrebno je da sebe očistimo (Ibu pokauzuje na sebe) i tako se pripremimo da bilo kada da se  molimo, Bog će nas čuti, Bog će to osetiti.

Na vama je šta ćete da tražite. Vi možete da se molite za Japan da bude zaštićen od Boga, da bude miran, ili nešto tako. Ili  možete da se molite za spasenje ljudskog roda, za sva ljudska buća koja je Bog stvorio, za svakoga da primi Božiju milost i zaštitu. Mi sve predajemo Bogu. Ono za šta se molimo je na nama samima.

Molim vas da razumete da, ako se molite za nešto za što se mnogi ljudi takođe mole, što je motivisano osećanjem zajedništva i prihvatanja i bez ličnog interesa, Božijom voljom, Bog će vam to garantovati.

Pitanje: Neki od vas se pitate na koji način može da se vidi progres u nama, koji je rezultat od toga što radimo latihan. U govoru koji je Ibu sinoć održala, Ibu je spomenula da je rezultat našeg latihana takav da ćemo biti u stanju da budemo svesni našeg pravog stanja ili pravog indentiteta. Mi bismo bili zahvalni ako bi nam Ibu dala još dalja objašnjenja u vezi ovoga.

Ibu: Jasno je da je meni nemoguće da svakome od vas pokažem njegovo individualno stanje. Kako sam ranije rekla, Subud ne može da se vidi, ali može da se oseti. To može da oseti ona osoba koja ima takav dar. Pogledajte na svoje lično iskustvo u životu, osetite sami za sebe: „Da li je moj život,” recimo „bolji sada nego pre?” Vi sve to možete i sami za sebe da testirate. Čak i ako je vaše testiranje još uvek nejasno, to nema veze; to samo znači da ima još grešaka u vama. Nemojte samo da gledate šta je dobro u vama. Jedan primer onoga što je dobro može da bude: „Ja radim latihan svaki dan i nikada ga nisam propustila.” A onda istovremeno  pitate: „Ali zašto ja ne mogu da primim, zašto je moj latihan uvek isti?”

Problem je što vi ne gledate na svoje loše strane. Vi previdite svoje loše strane, zaboravite svoje greške, jer je jako teško da se prepoznaju svoje greške i nedostaci. „Ako još ne mogu da osetim latihan,” na primer, „šta je to što radim pogrešno?” Vi treba da uvidite svoje greške.

Ima mnogo vrsta grešaka, ne samo krađa, na primer. Ako nekoga ne volite, to je greška. Ako nekoga lažete, to je greška. Znači, ima mnogo vrsta grešaka, ali  ih niste svesni, i činite dodatne  greške.

Zato ako želite da znate koliko ste napredovali, vi ćete testirati; možete sami za sebe da osetite da li možete da primite ono što pitam kada testiram sa vama. Ako možete, to pokazuje da postoji veza između snage  Boga i snage koja radi u vama. To ne znači da ja nešto činim za vas. Ja sam samo kanal. Ako bi trebalo da testiram svakog od vas ponaosob, ja ne bih imala snage. Ja sam samo jedna osoba, a vas je nekada i stotine. To bi bilo nemoguće za mene da to sama uradim.

Pitanje: Mnogi obični Japanci još uvek prate tradicionalne budističke običaje i nemaju jasne predstave o jednome Svemogućem Bogu. Tu postoje problemi kako da se tim ljudima objasni Subud. Da li Ibu može da nam da neki savet?

Ibu: Pa, to je takođe i traženje istine. Mislim da, naravno, ja nisam u poziciji da komentarišem, jer ja ne znam mnogo o budizmu. Nisam budista. Ja govorim kao član Subuda kome je dato jedno svedočenje. Ja ne trvrdim da je ono šta sam ja svedočila istina ili ne, ali šta sam doživela nije došlo od moje volje, ili bilo čije volje. To je bila volja Jednoga Boga koji me je stvorio.

Meni je jasno da postojim zbot toga jer me je Bog stvorio. Bog je najviša snaga koja je postojala pre bilo čega što postoji i postojaće posle svega što nestane. Nema ničega višeg od Boga.

Ne mogu da odgovorim na ovo pitanje, kada se odnosi na budizam, jer ne želim da komentarišem o nečemu što ne razumem, u vezi predmeta o kome nemam iskustva. Ali ako ste budista vi bi trebalo da sami pronađete  odgovore prateći put Subuda koji vam je Bog dao, gde vi sami možete to da osetite. Jer sve je u vama, svo ljudsko znanje je u vama. Ja verujem da iznad svega što postoji je samo Bog.

Ako želite da se osvedočite o ovome, ako želite da znate, to jest ako smete, vi možete da testirate gde je Buda, a  gde je snaga  Boga. Naravno, ima nešto što je iznad Bude. Postoji samo jedan Bog. Nema nekog Boga koji izgleda ovako i drugog Boga koji izgleda onako. Nema Boga koji izgleda kao Javanac ili Boga koji izgleda kao Japanac. Ima samo jedan Bog i on nema formu. Ako pitate : „Gde je Bog?” Bog obuhvata sve. Ako testirate: „Gde je Bog?” vi ćete nestati. Ovo nestaje. (Ibu pokazje na sebe).

Ovo je takođe nešto za vas da ispitate ili da sami pronađete, čak iako ste budista. Ja ne mogu da znam, na primer, da li vi kao budista, kada radite latihan,  to osećate ili ne.

 (Ibu se obraća Sharifu): Kaži im u vezi iskustva Schertove. Ona nije mogla da prihvati postojanje Boga, jer u Kini oni nisu učeni u vezi Boga. Ali kada je ona bila otvorena, helper je rekao: “U ovom slučaju, samo imaj veru u najvišu silu u religiji. U bilo šta da veruješ.” Tada je počela da se pokreće, i ona još uvek radi latihan.

Sharif: Ibu me je pitala da vam kažem priču o Scherto Ruoshi, koja je naš prijatelj i sestra iz Subuda i  koja je bila otvorena u Engleskoj, ali je rođena u Kini u Manžuriji a odrasla u Pekingu. Tako da kada je došla pre svog otvaranja ...možda bolje da Tuti kaže jer je ona bila tamo.

Tuti: Ona nije verovala u Boga, tako da kada smo je otvarali ja sam morala da zamenim reč Bog sa Velikom Životnom Silom. I  tada, nakon što sam rekla reči otvaranja, ona je mogla da primi. U stvari, nakon što je završila latihan ona je morala da sačeka u sobi, dok smo mi radili latihan čišćenja. Ibu Rahayu je došla i videla da se ona još trese. I sada ona stvarno veruje u u Boga. U stvari, svi njeni studenti je pitaju:„Oh, molimo vas, molite se svom Bogu da dobijem vizu za Englesku.” Tada je oni i dobiju.

Ibu: To je sve.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač