Obraćanje Ibu Rahayu proslavi 50-godišnjice postojanja Subuda na Zapadu „HVALA TI  2007“ u Ascotu u Velikoj Britaniji 15/08/07 Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Copyright 2007, World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod brojr : 07 PAM 1
Samo za članove Subuda

 

Mojoj Subud braći i sestrama u Engleskoj koje poštujem i volim.

Pre nego što vam poželim  svoju dobrodošlicu, želim da izrazim svoje razočarenje što  nisam mogla da prihvatim poziv da budem sa vama da proslavimo 50 godina Subuda na Zapadu. Problem je taj da se ja ne osećam dobro da bih mogla da putujem daleko i iz tog razloga  sam odlučila da ne prisustvujem ovom istorijskom skupu.

Braćo i sestre, ova dobrodošlica je upućena kao izraz mojih najdubljih osećanja – ja želim da se zahvalim Bogu za Božiju milost u zaštiti i vođenju postojanja i širenja Subuda svo ovo vreme.

Ova vaša inicijativa je za pohvalu, jer održavanje ove proslave i spomena daje nam osećaj istorijskog momenta koji se tada davno desio. I prirodno, da je to jedna izvrsna ideja, jer mi možemo da pozovemo buduća pokoljenja u Subud da nastave da šire ono što je Bapak širio uz veliku svoju borbu i predavanje, a što je u stvari jedno otkrovenje koje je došlo nama preko Bapaka, koji je dao običnim ljudima kao što smo mi nešto što pre nikada nije bilo poznato.

I mi se takođe sećamo braće i sestara iz Subuda, mnogih koji nisu više sa nama, koji su udružili svoje napore kao pioniri u Subudu i pomogli Bapaku da vrši svoju misiju. Ja mislim pod tim da je Bapak morao da napusti svoju porodicu na mnogo meseci, i mnogi koji su putovali sa njim takođe su ostavljali svoje svakodnevne obaveze i poslove.

Neki od tih članova Subuda još su tu, ali su oni stari i nisu jaki tako da ne mogu da dolaze na grupne latihane kao što to vi možete. Ali ja očekujem da oni rade latihan u svojim kućama. Čula sam da su na ovu proslavu bili pozvani  mnogi da prisustvuju, tako da ja želim da im kažem: zahvaljuem se Bogu da vas je Bog blagoslovio i da imate ovu priliku da budete sa mlađom generacijom koja će preuzeti vašu borbu ili misiju širenja Subuda.

Način širenja Subuda se razlikovao od jedne zemlje do druge, jer jednom, kada je Subud stigao i razvio se u Engleskoj, to je bilo kao da su se vrata otvorila, kako bi Subud mogao da se proširi i na druge zemlje. Sada postoje Subud grupe u mnogim zemljama – mislim da je to više od osamdeset. Jasno je da, ovakav jedan momenat može da se desi samo uz milost Svemogućeg Boga. Iako  širenje Subuda nije uvek bilo lako – ono je opadalo i raslo – ali on se širio u saglasnosti sa Božijim instrukcijama tako da Subud nije samo Bapak ili Indonežani, Subud je za svako ljudsko biće koje ga treba.

I  pošto se ovako Subud proširio, Subud je sada na sigurnim osnovama, u kome praktikujemo i prenosimo ono što je Bapak primio. On je aktivan u svakome od nas, tako da smo u stanju da se molimo Bogu time što radimo latihan u stanju potpunog predavanja, prihvatanja i spremnosti da se prepustimo.

Članovi Subuda dolaze iz različitih sredina i od različitih rasa, tako da je Subudu potreban jedan spoljni instrument, ili asocijacija – drugim rečima, jedna organizacija. Čak iako ima jednu organizaciju, Subud organizacija se razlikuje od drugih organizacija, jer je naša organizacija istovremeno nacionalna i internacionalna.

Naravno, neki ljudi su zamerali, „zašto mi treba da budemo deo jedne organizacije da bismo se molili na Subud način?“ Ali, braćo i sestre, mi živimo u materijalnom svetu. U prošlim vremenima je bilo moguće da se otkrovenje proširi i organizuje od strane osobe koja ga je primila. Ali u danšnjem svetu, iako je naša organizacija duhovna zajednica, nama je još uvek potrebna jedna spoljna organizacija. Imajući jednu organizaciju mi možemo da doprinesemo njenom cilju i svrsi.

Što se tiče  našeg duhovnog praktikovanja, nama nije potrebno da budemo deo jedne organizacije. Ali što se tiče organizovanja ljudi, organizovanja članova, bitno  je da se ima jedna organizacija tako da svako od nas zna koje su naše obaveze i odgovornosti.

Zato, braćo i sestre, to je ono što ja želim da kažem u vezi toga zašto je Subudu potrebna organizacija. Nama je ona potrebna tako da ljudi mogu da kažu da mi nismo neka ilegalna grupa, ili neka počasna asocijacija.

Subud nikada ne promoviše samog sebe, zato što je Subud živ – on živi u svojim članovima kroz njihove akcije i postupke u društvu, i bez obzira da li mi nameravamo da se to desi ili ne, ljudi primećuju da je nešto drugačije kod Subud članova i mnogi ih pitaju šta je to Subud?

Dok sam još radila za PT S Widjojo, neko je došao da me vidi – mislim da je on bio novinar. On je rekao da je internacionalni novinar koji je predstavljao jednu asocijaciju  svih svetskih religija. To se desilo još jako davno. Taj posetilac iz inostranstva je želeo jedan intervju sa mnom i da me pita u vezi Subuda. Naravno, čak i u ovakvoj situaciji, čak kada neko i pita u vezi Subuda, on još uvek neće razumeti šta je to. Ipak, to je naša obaveza da im kažemo ono što oni žele da znaju. A da li će oni  moći da razumeju ono što im govorimo ili ne, to je na njima.

Ovo se desilo ponovo kada je Muchtar Martin bio lider  WSA, i kada je Sharif Horthy bio lider, i to se ponovo desilo za vreme perioda  Osanne Vaughn da je Subud  bio pozvan da prisustvuje konferenciji  svetskih religija. Neki članovi su pitali: „Da li je u redu da idemo?“ Da li treba da prihvatimo poziv?“

Braćo i sestre, iako se mi ne promovišemo, mi ne treba da budemo tajanstveni ili da budemo jedno tajno društvo. Došlo je do debate u vezi toga da li je u redu ili pogrešno da se prisustvuje toj konferenciji. Iz razloga koje sam sada baš iznela, bilo bi pogrešno da se odbije taj poziv, jer je neverovatno da ćemo povrediti Subud na bilo koji način ako bismo prisustvovali. Ipak, mi ne treba da idemo tamo sa očekivanjem da ćemo nešto dobiti time što prisustvujemo  konferenciji. U stvari, ta asocijacija svetskih religija ne traži da kritikuje ili sprečava bilo koju religioznu ili duhovnu aktivnost. Njihov cilj je da nađe put do mirne koegzistencije među različitim načinima religioznog života, između jedne religije i druge.

Tada, ako se ne varam, Sharif Horthy je takođe bio pozvan da javno govori u vezi Subuda. Ipak, kako će ljudi reagovati na ono što im kažemo, mi to predajemo Bogu.

 Ovo je ukratko na račun toga da se pokaže da ako širimo Subud ne možemo više da budemo tajnoviti. Posebno su neki članovi  nestrpljivi  koji žele da se Subud proširi i brzo razvije, i već su postavili web-sitove (u vezi Subuda) u Engleskoj i drugim zemljama.

Lično ja nisam sigurna kako da se to osigura, odnosno nisam sigurna koliko otvoren Subud treba da bude za spoljni svet i koji je rizik za Subud ako se informacije  prošire čak i dalje.

Pa, to će biti vaša odgovornost. Subud nije tu da dokaže da je on „ispravan“. Sve što je potrebno da  praktikujemo je da  prenesemo taj poklon od Svemogućeg Boga,  koji je On dao ljudskom rodu preko Bapaka. Ali sada, kako Bapak nije više sa nama, odgovornost za širenje Subuda se nalazi kod svih vas koji ste još živi. Zato nemojte da se uzdržavate  da kažete da ste  članovi Subuda.

Otkako Bapak nije više sa nama kao naš duhovni vođa ili vodič, mi smo dobili, uz njegovu smotrenost, jednu strukturu preko koje smo  počeli da radimo za Subud, da mi vodimo Subud. Bapak je postavio ono što mi zovemo dewans kod helpera, kako da vode računa o svemu što se tiče latihana. I on je postavio komitet – organizaciju koja preduzima sve mere potrebne da se održi jedan instrument za članove Subuda, kao i da  predstavlja Subud svima zainteresovanima, odnosno ne-Subud organizacijama i državama.

Kao dodatak osnovane su Subud filijale – jedna za kulturu (SICA), jedna za socijalni rad (SDI), jenda za rad mladih (SUBUD YOUTH), i SES čija funkcija je da vodi članove Subuda u tome kako da se bave preduzetništvom.

I pošto je Bapak poverio te obaveze svima vama koji služite na raznim položajima u organizaciji, prirodno je da mi ne možemo više da se ponašamo kako želimo. Šta ja mislim ovim je da ako ste vi helper, vi treba  sebe da postavite spolja isto kao jedan helper. Ja shvatam da nije svaki helper dostigao taj nivo da može da izvršava svoje obaveze kao helper u duhovnom smislu. Ali baš zbog toga, kao jedan helper, vi ne treba samo da sedite u pozadini zadovoljni time što ste helper, već vi treba da osećate odgovornost da sebe razvijete. Sebe razviti znači da vi morate da primenite ono što vaše unutrašnje biće traži od vas, i vi bi trebalo da molite Boga da vas vodi i pomogne vam da izvršite svoje dužnosti.

I naravno, kada  molite Boga da vam pomogne, kao jedan helper vi morate  sebe da pripremite,  tako da budete u dobrom stanju i da ste dobar primer drugima. Tako naprimer, nemojte da radite bilo šta što bi dovelo do sukoba i disharmonije među članovima, a posebno među helperima.

Ja ovo kažem zato što dobijam mnogo izveštaja u vezi grupa čije članstvo je u opadanju, ili su ih ljudi napustili, jer helperi nisu pridavali dovoljno pažnje ni uložili dovoljno napora da paze na članove tih grupa.

Jasno je da je ovo pitanje od velike važnosti za Subud. Duhovni put ili pokret može da se glatko razvija i na dobar način ako su ljudi koji ga praktikuju  dobri, ako se oni sami dobro ponašaju, ako ti ljudi imaju prirodu koja je susila.

Vi ste ti koji bi trebalo da posedujete prirodu  susile, tako ako kao helper vi nastavite da se loše ponašate ili dajete loš primer drugim članovima, vi činite veliku grešku. Istina je da se vi nećete suočiti sa nekom kaznom u Subudu; helperi mogu da rade kako žele. Ipak, ako vi razumete odgovornosti koje su vam poverene, vi ćete shvatiti da je to stvar između vas i Boga.

Naravno, vi ne možete da dobijete duhovno saznanje ili razumevanje ovoga puta time što ćete ga studirati, ali se navikavajte  da budete u ispravnom stanju i da svaki put kada treba da se sa nečim suočite da se okrente Bogu sa jednim stavom potpunog predavanja, i vi ćete biti vođeni. Vođenje koje ćete dobiti doći će samo od sebe, kao da je to vaše lično razumevanje.

Zato vam stalno govorim da čitate i slušate Bapakove govore. Čak i ako Bapakovi govori nisu kurs za studiranje, ali pošto vi osećate svoju pripremu kako se širi vremenom sve dublje, kada dostignete razumevanje onoga šta govor znači, vi ćete doći do toga da razumete ono što niste razumeli u početku. I vi ne samo da ćete razumeti govore; proces će ići dublje i dublje do tačke kada ćete postati mudri. U tom momentu vi ne koristite svoju svest dok čitate govore; vi ih čitate sa jednim osećanjem koje nastaje u vama.

Uzmite mene: iako se može reći da sam ja iskusnija nego vi, i možda sam imala više iskustva u duhovnosti, ali kada  čitam Bapakove govore – posebno one iz ranijih dana koji idu jako duboko – kada čitam te govore, ja ponovo doživljavam stanje koje sam osetila kada sam primala ista iskustva. U ta vremena nisam mogla da razumem šta ja to primam. Ali sada, čitajući Bapakove govore, ja mogu da potvrdim ono što sam primila.

Tako da kada je Bapak uobičavao da kaže: „To je jedna bajka, uzmite to samo kao jendu priču“, on je to činio zato što je znao da čak i ako vam kaže: „Ovo je moje primanje!“, vi ne biste razumeli. Zato je Bapak obično govorio: “To je jedna priča. Uzmite to kao jendu bajku!“ Ali te bajke su stvarne, one imaju stvarnu sadržinu.

Ovo sam vam dala samo kao primer, tako da ne pretpostavite da su Bapakove priče samo u vezi istih starih stvari. One nisu u vezi istih starih stvari – one obuhvataju mnogo stvari.

Šta više, mnogo mladih ljudi u to vreme nije želelo da čita njegove govore. Neki su čak govorili: „Nema potrebe da se čitaju Bapakovi govori, jer ako je istina da latihan dolazi od Boga, mi ćemo primiti direktno od Boga.“ Pa, mladi ljudi su ovo govorili jer im nikada nije dobro objašnjeno zašto oni treba da čitaju govore.

Uzmite ono što je rečeno – ako mogu da se osvrnem na to – u najnovijem prevodu  Bapakovih govora, Volumen 16. Ako ga čitate, vi ćete shvatiti koliko je ogromna snaga Svemogućeg Boga, i veličina Božije ljubavi u davanju dela Svoje Snage, kako bi ljudska bića mogla da postanu svedoci Njegove slave.

Rečeno je u volumenu 16 – pa, (ja ću vam reći) iako vi to možete i sami da pročitate – u univerzumu, Bog je stvorio sedam svetova. Ali distanca između jednog sveta i sledećeg je bila ogromna. Dosledno tome, Bog je rekao: “Ako  nastavim da stvaram Svoja stvorenja i ona moraju da putuju toliku ogromnu razdaljinu preko sedam svetova kako bi Me srela, ona nikada ne bi mogla da Me pronađu. A pošto je takav slučaj, jer Ja sam Jedini koji ih je stvorio, to je Moja volja da Moja stvorenja mogu da Mi se vrate, svom prebivalištu.“

Tako je Bog primenio Svoju volju. On je testirao Sebe samoga tako da postoji  priča – priča koju je Bapak primio u jednom od svojih doživljaja. Bog testira Sebe samoga tako što obezbeđuje da Božija stvorenja budu uvek u dodiru sa Bogom, ili da je Bog uvek u dodiru sa njima. Da bi se ovo dostiglo, Bog je odredio ili stavio Svoju volju u svako od Svojih stvorenja. To je učinio iz Svoje ljubavi prema Svojim stvorenjima.

Zato ako vi želite da znate, šta je Božija volja -  ona je tu u vama; to je ono što vi osećate na svom latihanu kada se esencija Boga koju vi posedujete u vama ujedini sa snagom  Boga koja obuhvata sve. To je sve objašnjeno u Bapakovim govorima. Vi možete o tome da  čitate u volumenu 16. Kada to čitate, vi ćete shvatiti kolika je ogromna snaga Božija i koliko je ogromna Božija ljubav prema Božijim stvorenjima.

Ja vam ovo govorim da biste počeli da čitate Bapakove govore. Vama je potrebno da čitate Bapakove govore tako da steknete svoja iskustva, i  da možete da uporedite ono što ste sami primili sa onim o čemu Bapak govori – sa Bapakovim pričama. Pa, ja se nadam da ćete svi vi biti svedoci istine  Bapakovih priča – ni jedan drugi duhovni pokret nema bajke kao što su ove.

Ja nemam nameru da hvališem – stvarno, mi ne smemo da budemo uobraženi – ali (pitajete sebe same) zašto je Bog dao ovu milost Bapaku tako da Bapak može da prenese to na svu svoju decu u Subudu? Iz tog razloga ja vam stalno savetujem: nemojte da probate da menjate Subudove originalne forme, forme njegovog izvora!

Neki od vas kažu da je Subud manjkav, da bi trebalo da se uveća sa ovim ili onim. Pa, to samo pokazuje da  vašem razumevanju nešto nedostaje, ne Subudu.

Na primer, ovih dana čak i neki helperi čine tako nešto, jer oni misle da oni nemaju napredak na latihanu, ili kako oni kažu,  da mešaju latihan sa meditacijom ili jogom i slično. Oni to čine jer su nezadovoljni. Ali oni ne razumeju ili ne shvataju da razlog njihovog nezadovoljstva nije Subud, već da oni nisu sebe pripremili. (To zanči da oni ne čine napor da koriguju svoje nedostatke, kao što su: nepostojanje vere u snagu Božiju, nevoljno primenjivanje svog predavanja u praksi, ne žele da vide svoje lične greške, i tako dalje)1

Ovim završavam svoje obraćanje, što je moj način učestvovanja sa vama na proslavi 50 godina Subuda na Zapadu. Sada se Subud proširio čak dalje i na Rusiju i njene susede – Poljsku, Ukrajinu. Članovi tamo su novi u latihanu. Molim vas pomozite im, jer oni nisu nikada sreli Bapaka niti  poznaju Bapaka.

Ovim završavam svoje kratko obraćanje vama ovde i želim da pošaljem svoje pozdrave svim članovima u Engleskoj koji su uredili ovaj Kongres, kao i članovima Svetskog Subud Konzilijuma koji će se sastati u Ascotu. Ja se molim da vas Bog vodi i da dobijete ono čemu se nadate, kao  i da vam da ono  što je potrebno za razvoj Subuda.

To je sve, srećno!

1 Dodatno objašnjenje od Ibu Rahayu

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač