Ibu Rahayu Govor 23. nacionalni kongres u Surabaji, Indonezija 2. februar, 2007. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Finalni prevod Raymond Lee
Pravo kopiranja © 2007 World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod broj : 07 SUB 1
Samo za članove Subuda

 

Braćo i sestre koje volim i koje poštujem, želim vam dobro veče i mir i blagoslov Svemogućeg Boga neka je sa vama.

Dozvolite da se zahvalim Svemogućem Bogu što nas je blagoslovio da mogu još jedanput da vas sretnem na ovom velikom skupu koji je jedan deo 23. Indonežanskog Nacionalnog Kongresa, koji takođe obeležava 60 godina od kako je osnovana Subud organizacija (u Indoneziji). Ja želim da vas pozdravim i da se zahvalim onim ljudima koji su došli iz inostranstva i koji su uzeli deo svog vremena da dođu ovde u Indoneziju.

Počeću  time što ću reći da Subud, ili Subud organizacija, nije slična drugim organizacijama. To je zato što je naša organizacija ljudi na duhovnom putu, jedno udruženje porodice Subuda – jedne velike porodice ljudi koji primaju duhovni trening od Susila Budhi Dharme. Iako mi to zovemo Subud, ime se ne odnosi na organizaciju;. Subud se odnosi na ljude koji su u Subudu. Razlog tome je tajo što organizacija nije živa stvar; ona ne može da se ponaša sa kvalitetima  susile, budhi i dharma.

Potrebno je da se ponovo kaže da Subud nije religija. Subud je Božija volja. On je primanje; to je direktno iskustvo gde ljudska bića primaju milost od Boga. Mi primamo milost koja dovodi do toga da se zaustave aktivnosti naše svesti i emocija, preko kojih naše niže sile utiču na nas. Tada mi doživljavamo, sa potpunom svešću, jedno stanje predavanja Svemogućem Bogu. U tom stanju, mi predstavljamo sebe – kao ljudska bića stvorena od Boga – velikoj sili koja daje život svemu u ovom univerzumu. Iz tog razloga vi ne možete da studirate Subud, već morate to da iskusite i doživite.

Organizacija Subuda je osnovana pre 60 godina, ali dolazak Subuda, Bapakovo primanje latihana, se desilo mnog pre toga. Subud se proširio preko bilo kog otvaranja koje je moglo da se nađe u društvu u tom vremenu. Kako znate, mi smo tada bili pod kolonijalnom vlašću, i oni koji su nas kolonizovali nisu želeli aktivnosti koje su mogle da osnaže ljude, kao što je latihan, ili širenje Subuda ili razgovor o Subudu.

Istovremeno, Subud se tajno širio. Članovi su radili latihan svaki na svoj način na koji su mogli. Na primer, u to vreme ljudima nije bilo dozvoljeno da se nalaze u većim grupama ili da čine nešto što je izgledalo sumnjivo. Ali ljudska duša je živa, tako da je našla način, kako sam već rekla, da se iskoristi bilo koja mogućnost koja je postojala u to vreme. U tom dobu, mnogi članovi su putovali iz jednog grada u drugi, iz jednog mesta u drugo  biciklom. U momentu kada bi neki član krenuo, on bi počeo latihan. On bi vozio bicikl sa potpunim predavanjm, sa potpunom verom, vozeći bilo kuda da je vođen, i tada, a da ne zna kako, on bi stigao u mesto gde je mogao da bude zajedno sa drugima.

To je priča kako su članovi radili latihan u ta vremena. Pa, većina tih članova nije više sa nama, ali možda su neki od vas čuli za ovu priču od svojih roditelja. Takođe, članovi su mogli da pričaju jedno sa drugima u vozu, ako normalno nije bilo druge prilike da se sretnu, onako kako vi danas možete. Tako se Subud širio u to vreme.

Subud se proširio kao dim. Božijom voljom je to dozvoljeno i svuda je procurio, a ljudi su tražili izvor dima, jer gde ima dima tu mora da je i izvor vatre. Tako da su mnogi članovi pronašli ili saznali da je pokojni Bapak Muhammad Subuh bio prva osoba koja je primila Subud. U tom vremenu, čak ni ja nisam znala da je moj otac primio jedan neprocenjiv poklon.

Ovo je jedan deo istorije Subuda. Ako želite više da znate, ili da saznate više u vezi Bapaka, možete da čitate Istoriju Subuda koju je napisala Harline Longcrogt.

Knjiga je vrlo debela, ali je dobro za članove Subuda da je pročitaju. Čitajući je, vi ćete naučiti da članovi Subuda nemaju uvek divan život pun uživanja. Ponekad u životu mi moramo da prođemo kroz teškoće.

Duhovni trening Subuda nastaje kao rezultat primanja koje je Bapak dobio. Zašto mi kažemo da je Subud duhovni trening? To je zato što je važan fakor u Subudu  vera u Svemogućeg Boga. Svemogući Bog je stvoritelj svih stvorenja, svakog stvorenja koje živi u univerzumu. Ima svakojakih stvorenja u univerzumu, neka su vidljiva, neka nevidljiva, zatim životinje, bilje – sve što postoji u univerzumu je stvorio  Bog. I svako stvorenje je živo. Zašto su ona živa? To je zato što su ona stvorena od nečega što je živo – snagom Boga koji vlada nad svim živim. Tako da mi, ljudska bića, dobijamo naš život od Svemoguće Boga, i veza sa tom životnom silom je prisutna u  našoj duši.

Iz tog razloga kada neko želi da se pridruži Subudu, treba da nauči da prihvati postojanje moći Svemogućeg Boga. Ja kažem „Svemogući”, zato što u mnogim religijama, u mnogim verovanjima, ljudi imaju različita imena za Boga. Ljudi obično koriste termin „Bog”, iako Bog nema ime. Ljudi su ti koji su dali ime Bogu,  a nema jednog Boga za muslimane, drugog Boga za hrišćane,  trećeg Boga za hinduse.

Zašto kažem da ljudi treba da nauče da imaju veru? Zahvaljujući snazi uticaja materijalnog sveta, ljudi ponekad ne mogu više da osete prisustvo snage Božije koja može direktno da dotakne u njima esenciju života. To nije Božija greška; greška leži u napretku koji je učinio ljudski rod, koji je vremenom uslovio da ljudi postanu sve više i više otuđeni od veze koja bi trebalo da bude aktivna u njima, na koju oni ne obraćaju pažnju. Ljudi samo znaju da oni postoje i da su odrasli. Oni ne mogu čak ni da se sete kako je to biti beba, šta više, kako je to bilo kada su bili samo jedna životna sila. Iz tog razloga ljudska bića ne mogu više da osete (kontak).

Međutim, kroz životno iskustvo, na primer, ako imate bebu i kada je beba tek rođena, vi možete da vidite da se ponekad nešto dešava u bebi. Ponekad se ona smeje sama za sebe, ponekad je uplašena. Sigurno da ima razloga ovome – beba može da oseti kontak svoje lične životne sile  velikom snagom. Međutim, vremenom beba postaje više zainteresovana za interakciju sa spoljnim svetom tako da se tada taj unutrašnji kontak gubi. Da, ovo je deo životnog puta, deo duhovnog života.

U stvari, proroci su takođe primali ovaj kontak. Sigurno je da su proroci imali jedan intiman kontakt sa snagom  Boga koja im je omogućila da prime Božije instrukcije i savete, koje su oni prenosili svojim sledbenicima. Ipak, kako je prolazilo vreme, te instrukcije počele su da izgledaju kao da su nevažne, posebno od strane pametnih ljudi koji su pod ogromnim uticajem snage misli. Oni su želeli dokaz da je istina  ono što je Bog naložio.

Zato je možda dolazak Subuda  blagoslov od Boga, možda je to Božija volja, jer u naše vreme Bog je dao put, preko Bapaka, koji je sada deo svakog člana Subuda. Taj put je ono što mi zovemo „latihan kontakt”, kontakt sa snagom Božijom. Ako neko od vas još uvek sumnja, da li ovaj kontakt stvarno dolazi od Boga, ili od nekog drugog izvora, vi sami za sebe možete da primite istinu.

Ovaj duhovni trening je trening života. Iz tog razloga se kaže da će latihan nastaviti da raste i da se razvija bez vremenskog ograničenja. Prema tome, Bog želi da ljudi prate ovaj trening  svoje lične svesnosti, jer dolazak Subuda, može se reći da, je jedna ogromna milost za vas, da vam je za vreme vašeg života ovde Bog dao ovu priliku da popravite i razvijete svoju ljudsku dušu. Nemojte da gajite  ideju da će se proces završiti kada umrete. To nije tako. Ja sam baš rekla da je vaš život vaša prilika da sve stavite na svoje mesto. Ako vi to želite, vi možete da podignete status svoje duše tako da postane prava ljudska duša.
 

Ranije sam rekla da je naš život na ovome svetu prilika, jer mi ovde živimo samo jedno kratno vreme. Ako bismo doživeli sto godina, to bi bila milost od Boga. Zato, koristite svoje vreme – vreme ne ističe – ali koristite ovu priliku da popravite i razvijete svoju dušu. Nemojte da popravljate svoje greške pa da ih onda opet ponavljate. Ako često uzimate Boga kao  garanciju, kao “ja ću tražiti ponovo za oproštaj; ja ću tražiti da mi bude ponovo oprošteno,” i čak ako bi vam Bog oprostio, ako vi uživate u nekoj slabosti, ako joj pridajete veću važnost od bilo čega drugog, ona će postati deo vašeg karaktera. I ta karakterna crta neće se samo vezati za vas; ona će se urezati i u vaše potomke.

To je poenta – vi ste članovi Subuda, vi ste ljudi sa prirodom  susila, budhi i dharma, zato postanite ljudi koji imaju ljudsku dušu koji će imati potomke sa ljudskom dušom. To je ono zbog čega postoji  duhovni trening. Sa latihanom vi ste primili kontakt, ali taj kontak neće se razvijati ako vi ne upoznate svoju dušu, ako ne dozvolite da se vaša duša razvija i raste. A put za razvitak vaše duše nije studiranje Bapakovih govora, ili korišćenje metoda da ubrzate svoj latihan. Način da to uradite je da obratite pažnju na to kako se ponašate i šta radite u toku svog svakodnevnog života.

Trebalo bi ovako da radite i tada bi vaš latihan napredovao, a ono šta napreduje je esencija života koju sam baš spomenula, koja je prisutna u vašoj duši. Ta esenicija života će se proširiti i prodreti u sviki vaš deo. Zašto ona prodire u svaki vaš deo i u sve što imate u sebi? Razlog je taj što vi treba da koristite sve te delove kako biste ispunili svoje obaveze na ovome svetu. Jednom kada se ta esencija proširi u svaki vaš deo, može da se kaže da je vaš latihan živ. Iako mnogi od vas mogu da se pokreću na latihanu, vaš latihan nije još živ. Kada kažem da vaš latihan nije živ, vi ste kao neka lutka – jedan ili dva dela vas su živi, „ting... ting... ting.” (Ibu Rahayu demonstrira pokretima svojih ruku koje pokreće gore dole kao neka mehanička lutka) ali ne svi – još uvek niste potpuono živi.

Jednom kada svaki vaš deo oživi, vi ćete shvatiti, ili delovi vašeg tela će znati, šta su njihove odgovornosti. Svaki deo vašeg tela ima određenu odgovornost. Za šta su odgovorne vaše ruke? Za šta  su odgovorne vaše noge? Iz tog razloga ja testiram pitanja kao, “gde su vaše noge?, čemu one služe?”. Ima razloga zašto ja to radim. To je zato da  vaši delovi koji ne mogu još da se pomeraju budu dotaknuti kako bi oživeli. Oživeti znači sledeće: recimo, ako bi trebalo da učinite neki korak, vi biste znali da li je to pravilan korak ili ne. Na primer, vaše ruke imaju odgovornost da osećaju: Da li je ono što vi radite  svojim rukama ispravno ili ne? To je ono  čemu služi latihan.

Tako da mi treba da znamo i razumemo zašto, kada radimo latihan, se ovo ili ono pokreće. Vi razmišljate, „zašto ja uvek činim iste pokrete na latihanu?”. Na primer, ako stojite, sve što radite je da stalno stojite; ako hodate, sve što uvek radite je da hodate. Nemojte da budete takvi! Pitajte Boga da oživi svaki vaš deo kako biste mogli da koristite svaki taj deo za  zadovoljavanje potreba svog života ovde.

Iz tog razloga ovaj kontakt neće dotaknuti samo delove vašeg tela; on će takođe dotaći vašu svest, vaš mozak, i vaše srce. Recimo, na primer, da radite latihan već jedno duže vreme; zašto onda vi još uvek ne volite druge ljude? Zašto osećate zavist kada ljudi kažu da je neko u redu, a  da vi grešite, i slične stvari? Pa, to pokazuje da vaš mozak nije još živ na način na koji sam vam opisala; vaš mozak nema kvalitete  susila, budhi i dharma. Nije lako postati neko sa prirodom  susila, budhi i dharma, ali to je ono što vi morate da uradite. Vaš život je sada kao simbol – simbol  Subuda. Taj simbol je ovde (Ibu Rahayu pokazuje svoje grudi), i vi sada morate tako  i da živite.

Tako  ako neko ima goropadan (sileđijski) latihan, nemojte da intervenišete. Njima je potrebno nešto da se očiste. Za njih je bolje da se tako pomeraju nego da budu kao neki ljudi koji se uzdržavaju na latihanu, koji misle da ako čine mnogo pokreta da to mora da znači da su oni verovatno puni grehova ili da su njihove niže sile još uvek snažne. Neki helperi čak govore članovima da se ne pokreću na taj način.

Svako čini različite pokrete na latihanu. Neki ljudi su bez pokreta. Ipak, ako je  neko bez pokreta, vi ne bi trebalo da intervenišete. To je posao helpera da pomognu da olakšaju breme toga člana. Ali, nemojte da kažete tom članu: „Oh, ti ne možeš da se pokrećeš jer nosiš previše greha!” ili bilo šta slično. Nemojte to da kažete. Te osobe su se pridružile Subudu kako bi popravile svoj život, kako bi našle pravi način da žive svoj život.

Stvarno, može da se kaže da je latihan edukacija iznutra, zato ne možemo da kažemo da li način na koji se neko pokreće je pogrešan ili ne. To je ono što dolazi iz njih samih.

Bio je jedan slučaj jednog člana Subuda koji je bio hrišćanin, ali koji je govorio na latihanu „Allah, Allah, Allah”.  Da li je to pogrešno?

Jedan helper je rekao tom članu: „To je pogrešno ako ti kažeš “Allah”, u ovoj zemlji. Ti moraš da zoveš Boga imenom koje mi ovde koristimo.”

Taj član je bio zbunjen. Mislio je: „Šta treba da radim? Da li moram da potisnem potrebu da kažem “Allah” jer svaki put kada zovem Boga,  reč “Allah” dolazi duboko iz mene?”

Ja vam kažem, Bog nema imena. Tako da bilo kako da zovete Boga, kada kažete to ime, Bog će vas čuti.

Uzmimo na primer životinje, one takođe znaju o Bogu. Uzmimo ptice, vi nemate ideju kako ptice kažu „Allah”, vi ne možete da objasnite kako psi kažu „Allah”, oni imaju svoje posebne jezike. Kada taj član kaže „Allah”, to je izražavanje  njegovog unutrašnjeg bića, tako da mi ne možemo da ga kritikujemo. To se stvarno desilo u Subudu. Taj član kaže da je bio kritikovan zato što je govorio „Allah”, jer to nije ime koje se obično koristi za Boga u njegovoj zemlji.

Ovo pokazuje da ponekad vaš pogled u odnosu na nešto jasno dolazi iz vaše svesti. Vi ne shvatate da je Bog Sve Spoznajući i Sve Mogući, tako da bilo kojim imenom da zovete Boga, ako imate nameru da se obratite Bogu, Bog će vas čuti. Šta više, neki članovi čak ne razumeju zašto  kažu Allah (na latihanu). „Šta znači Allah?” Neki ljudi su takođe imali slično iskustvo. To je jedna vrsta iskustva koje možemo da dobijemo na latihanu. Tako da ljudi još uvek prave gužvu oko ovakvih razlika, iako nema potrebe za tim.

Latihan vas vodi kroz proces pročišćenja i razvitka, koji će vas dovesti do toga da ostvarite svoju pravu individualnost. Ali, pridruživanje Subudu neće ništa učiniti za vas ako ne radite latihan redovno. Razlog je taj da ako  prestanete da koristite svoju dušu – drugim rečima, ako ne radite latihan – vi predstavljate jednu dobru priliku za niže sile u vama.

Kako živite na ovome svetu, i kako je Bog odlučio da  budete ljudsko biće, vi treba da učinite svoju dušu takvom da bude gazda vašeg unutrašnjeg bića. Problem je  što su vam niže sile koje nosite u sebi i koristite za ovaj život date od Boga da budu vaša oprema i da vam pomažu. Ali ako dopustite da vas te sile kontrolišu, one bi smatrale to jednom odličnom prilikom. One znaju da je ljudsko biće najviše od svih Božijih stvorenja, ali ako  ne koristite ili ne obraćate pažnju na vašu dušu, one će se boriti jedna sa drugom da preuzmu kontrolu nad njom.

Ako one preuzmu kontrolu, vi niste ispunili svoju obavezi da poštujete svoju dušu, da podignete nivo vaše duše. U stvari, vi ste doveli do pada vaše duše kao ljudske duše. Kako biste ovo sprečili potrebno je da redovno radite latihan.

Da radite redovno latihan ne znači da treba da radite latihan svaki dan ili ceo dan. Dovoljno je da radite latihan dva puta nedeljno, ili najviše, tri puta nedeljno. Mi znamo da ne možemo da ubrzamo ili poboljšamo proces našeg latihana. Vaš latihan će napredovati u skladu sa vašim kapacitetom i spremnošću.

Naravno, vi ćete pitati: „Ako želim da imam dobar latihan i da ga radim na ispravan način, šta treba da uradim?” Meni su postavili ovo pitanje. Jedan internacionalni helper je rekao: “Ono što je Bapak rekao je pogrešno!” Tako da ja sada želim da vam ovo objasnim. Pre nego što počnete da radite latinan, najbolje je da odredite svoju nameru, vašu nameru da služite Boga.

Kada odredite takvu nameru to ne znači da koristite neki metod u vašem latihanu! To je nešto stvarno. Neki od vas misle da nije lako da počnu svoj latihan. Drugi opet misle da, kako stanete, da ste odmah spremni, bez ikakve namere. Neki od vas opet kada stanu, njihova svest nastavlja da radi, što znači da su vaši pokreti nastali iz vaših misli. Ako imate takve slučajeve, vi treba da odredite jednu nameru: „Bože blagoslovi me i vodi moj latihan.”

Da li je pogrešno da se ovako radi? Ne. Ali, tom internationalnom helperu, Bapak je rekao u svom govoru, da kada se mi kao ljudska bića  suočavamo sa Bogom, mi ne smemo da to činimo kao individua, mi moramo da se predstavimo Bogu kao jedno Božie stvorenje, kao ljudsko biće, ispred našeg Stvoritelja. Pa, to je tačno, ali opet neko je rekao da je to pogrešno.

Tako da, kada čitate Bapakove govore, ja vam savetujem da se ne fokusirate na određene fraze, jer ako tako radite, tada ćete izgubiti celokupno značenje objašnjenja u vezi latihana. Neko drugi je opet rekao: „Ono što je Ibu Rahayu rekla je tačno.” Kako je moguće da ono što ja kažem bude drugačije od onoga što je Bapak rekao? Na kraju krajeva, ja sam primila latihan od Bapaka, a latihan dolazi iz jednog izvora, istog je porekla.

Kako sam baš rekla, kada mi želimo da se predamo Svemogućem Bogu to je u redu da se učini uz jednu nameru. Daću vam jedan primer da to potvrdim. Kada je Bapak obično testirao sa vama, on bi rekao: „Kako hodaš?” Ali to ste bili vi sami koji  ste hodali, niko drugi. Slično, kada vas ja savetujem da odredite jednu nameru u svojoj pripremi, ta namera je samo da sebe pripremite. Kada pripremate sebe, vi još uvek niste dotaknuti. Ali, u momentu kada počnemo da radimo latihan, mi se predajemo Bogu. Sada je potrebno da objasnim šta mislim pod predavanjem.

Vi se ne predajete time što izgovarate neke reči. Kada se u svom služenju osećate  prazni i kada nemate osećanja  svog „JA”, to stanje je predavanje u kom Bog želi da  budete – to je stanje o kojem je Bapak govorio u svojim govorima.

Kada se u tom stanju suočimo sa Bogom, mi nismo više individue. Zašto? Zato što smo prazni, mi nemamo ličnog interesa. Mi se predajemo Bogu, slobodni od ličnog interesa – to je ono što znači predavanje. Vi ne možete da dostignete to stanje rečima,  morate to da osetite. I samo vi znate kada ste u tom stanju. Kada se predate, vi prestajete da bivate, vi ste prazni. Može se reći da ste na nuli; postoji samo Božije stvorenje i Božija moć. U tom stanju  možete da primate jedan čist kontakt i imaćete latihan slobodan od uticaja  svog srca i svesti.

Pak Gandhi, molim vas da li možete ovo da objasnite kada sretnete druge internacionalne helpere, da se to razjasni. Ja sam probala ovo da objasnim preko pisma, ali ponekad pismo nije dovoljno dobro za komunikaciju.

Ovo je jedna mala stvar. Ali ako ja ništa ne kažem u vezi toga, to bi moglo da dovede do više problema, dok u stvari nema potrebe da se stvara neko pitanje oko ovoga. Ja se brinem da ako mi izmenimo Bapakove govore, jer mislimo da je govor pogrešan, mi ćemo ugroziti budući napredak latihana.

Iz tog razloga  ne treba da držimo diskusije u vezi duhovnog – jer ako bi to radili samo bismo stvarali razlike o tome kako razumemo stvari. Ako bismo primenili svoju ličnu intrepretaciju, čak i ako bi to bila samo mala izmena, takva izmena bi se vremenom umnožila i to bi zamutilo čistotu izvora iz kojeg je Bapak primio, iz  kojeg vi možete da ostvarite ono šta vam je potrebno i čemu se nadate.

Srećom da mogu večeras da vam govorim. Oprostite mi ako je moj govor bio nedovoljan u bilo kom smislu. Pre nego što sam večeras došla,  brinula sam  da  vas neću razočarati. Razlog tome je, kada sam videla poplavu na TV u Đakarti, odlučila sam da sutra idem kući. Bila sam zabrinuta da moja posluga kod kuće neće znati šta da radi, ili neće imati inicijativu ako se nešto desi.

Tako da sam zvala Ivana i rekla mu da mi rezerviše kartu za sutrašnji let. Ali tada su se moja osećanja smirila, i pojavilo se jedno osećanja predavanja i prihvatanja. Ja sam prihvatilia bilo šta da se desi. Međutim, čak ako bih i otišla u Đakartu, možda ne bih bila u stanju da odem do Pamulanga jer su putevi blokirani,  a nema ni leta od aerodrome do moje kuće u Pamulangu. (Smeh)

Tako braćo i sestre, ja se zahvaljujem  Bogu da mogu da vam govorim i nadam se da ćete mi oprostiti ako je bilo šta nedostajalo u ovom objašnjenju.

Želim vam mir i blagoslov Svemogućeg Boga i nadam se da ćete održati Kongres sa entuzijazmom i da ćete završiti svoj rad na Kongresu. Laku noć i mir Božiji sa vama.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač