Ibu Rahayu Govor za 23. noć Ramadana Cilandak 12. septembar 2009. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Copyright 2007, World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod brojr : 09 CDK1
Samo za članove Subuda

Braćo i sestre, koje volim i poštujem, da mir i blagoslov Svemogućeg Boga bude sa vama. Ne izgleda tako ali mi smo već stigli do kraja Ramadana. Sada smo došli to toga da ostajemo budni u neparnim noćima,  a preksinoc – dvadeset prve noći – slusali smo Bapakove govore. A ove dvadeset treće noći, mi ćemo takođe nešto učiniti u ovoj važnoj noći kada Bog dodeljuje nagrade onim ljudima koji su postili – naravno, onima koji su pravilno postili. Tako, da ču vam dati neka potrebna objašnjenja. Prirodno, da će moje objašnjenje biti u vezi odnosa između posta i latihana.

Kada se dobijaju te nagrade ili pokloni od Boga, oni neće da padnu sa neba. U stvari, oni će poteci iz izvora ili zraciti iz prave duše svakog od vas. Tako da je za nas u Subudu, post važan ne zato što ne jedemo i ne pijemo, ili izbegavamo da postupamo iz strasti, već mi to radimo kako bi nešto nastalo samo od sebe iz tog izvora, nešto što će uzdignuti našu dušu. Zato, braćo i sestre, ima mnogo članova Subuda koji, i ako oni čak i nisu muslimani, svojom voljom poste za vreme ovog meseca Ramadana. Zato što radite latihan, trebalo bi da osećate razliku u vašem stanju ili osećanjima kada postite i kada ne postite. Imajući ovo iskustvo, vi ćete  biti u stanju da ispravite ili kontrolišete sami sebe u onoj meri u kojoj primite ovo iskustvo posta.

Ako pitate, „Zašto, ako radimo latihan, mi moramo da se pridrzavamo jednog religioznog obicaja sharia, odnosno Ramadan posta?“ Braćo i sestre, ako se mi pridrzavamo sharia obicaja– naravno, kao muslimani, mi moramo da  seledimo Islamski  šariat obicaj – ali ako vi postite sa osećanjem predavanja, prihvatanja i želje da se prepustite -  i ako takođe radite latihan sa osećanjem predavanja, prihvatanja i želje da se prepustite, doći će momenat kada će vam Bog dati jedno svestrano (holistčko) glediste.  Sa tim holističkim misljenjem, vi ćete shvatiti i razumeti da postoje dve stane: strana šariata i tarikata ( spoljna sledba  i misticni obicaji ), i strana haqiqata i ma’rifa (realnosti i spoznaje Boga).

Zato, nemojte da sumnjate, „Da li je ispravno da postimo ako radimo već latihan?“ U stvari, to je jedna obaveza. Kada je u pitanju shariat ili prvailno pridrzavanje svoje religije, činite to ispravno. I ako vi radite latihan, radite svoj latihan takođe ispravno.

Ako se pitate, „Koji je dokaz da praktikovanjem shariata (spoljašnjeg praćenja) može da se dostigne mari’fat ( spoznaja Boga)?” Dokaz može da se vidi u vaznesenju Proroka Muhammada, neka mu mir bude . To je bilo kada je prorok potpuno oslobodio svoju dušu kada ga je pozvao Svemogući Bog i onda se opet vratio ovde. To je dokaz da čak i ako samo se prati shariat, ako je to Božija volja, sve je moguće da se desi.

Dokaz se takođe vidi i u Bapakovom iskustvu. Ja ne pokušavam da izjednačujem Bapaka sa prorokom, ne. Bapak nam  je rekao da je on bio jedan običan čovek. Ipak, kako je Bapak mogao da primi poklon od Boga, odnosno da prepusti svoju dušu da odgovori na poziv Svemogućeg Boga? To se takođe desilo uz Božiju volju. Bapak nije to nameravao i on nije znao Božiji plan. Međutim kao rezultat, Bapak je primio Subud latihan – jedan kontakt od Svemogućeg Boga – i taj kontakt se proširio na sve vas i vaše duše. I ne samo ovde, već se proširio skoro na ceo svet. To pokazuje da je to Božije delo; to pokazuje da Bog stvarno voli ljudski rod.

Kada vas je Bog stvorio,  Bog je želeo da bude siguran da ono što je Bog stvorio može da zna, ili da može da oseti Božiju snagu. Da  to ostvari, Bog se manifestuje  u duši svakog od vas. To znači, da kao Božija stvorenja, mi ne možemo da sebe oslobodimo od Božije moći. Bilo šta da mi uradimo, bilo čemu da težimo, sve se događa pod vlasti Svemogućeg Boga.

Zato, kada mi održavamo skupove na ove neparne noći – kao što je ova – Bapak nam je pokazao šta da radimo: nemojte da zaboravite aktivnosti latihana kao i objašnjenja u vezi latihana i da radimo latihan zajednički kao i testiranje. Cilj je da možete  da primenite svoj latihan. Tada vaš latihan neće samo da se sastoji od pokreta i pevanja, već ćete vi stvarno doživeti snagu Božiju koja vas okružuje i koja je u vama. Takvo iskustvo se zove ma’rifat: vi ćete se osvedočiti o progresu koji ste postigli na latihanu.

Zato što sve stvoreno Božijom moći nemože da se studira; mi možemo jedino da budemo vođeni od Boga dok ne doživimo šta je svrha i korist toga što smo stvoreni na ovome svetu. Kako je to slučaj, ovaj Subud trening nije kao bilo koji drugi tening. Mi kažemo da je to jedna forma edukacije. Kako je moguce da Bog uči? Kako je moguće da je Bog izgradio školu? Pa, nije Bog. Tako, to pokazuje da ono što mi nazivamo „duhovni trening  Subuda“ je izuzetno koristno. Ovaj trening ili latihan je samo proces, dok, naravno, šta svaki pojedinac  treba je različito. I posto mi svi trebamo nesto razlicito, Bog želi da se mi slažemo jedno sa drugim i da ostavimo ostalo Bogu. Mi treba tako da činimo tako da možemo da postanemo ono što Bog želi, odnosno kompletno ljudsko biće, i tada svako Božije stvorenje može da služi Boga u miru i da živi svoj život u skladu sa Božijom voljom.

Šta više, ovaj duhovni trening ne može da se zaustavi ili da nestane, dogod ga želite. Tako, za one članove Subuda koji su stari, možda se osećate umorno, osećate da vam ga je dosta, jer mislite da ako ste stari, vama nije više potreban latihan, i da vi možete da prestanete... prestanete da radite latihan. Ispostavilo se, čak i kada ste stari, sve dok vam je potrebno da jedete, sve dok vam je potrebna jedna ili druga stvar, znači da je vama još uvek potreban latihan. Razlog tome je da su hrana i ostalo deo ovog sveta; prema tome vama su još uvek potrebne stvari ovoga sveta.

Naravno, nije potrebno da radite latihan u holu ili da radite latihan sa drugima. Oni koji su stari naravno mogu da rade latihan kod kuće. U svakoj situaciji, bilo gde da ste, ako radite sami latihan, snaga Božija vas neće napustiti. Čak i ako probate da ga se oslobodite, ako Bog to ne želi, latihan će ostati sa vama. Mi možemo da vidimo dokaz ovoga kada smo kod nekoga ko je vrlo bolestan ili vrlo star i kada takva osoba ne može više da koristi svoj razum. Kako posledica toga, ta osoba izgleda kao da nešto traži, nešto što misle da su izgubili [latihan]. Međutim, kada oni dobiju pomoć od nekog ko radi latihan, koji im se pridruži sa rečima, „Allah... Allahu Akba“, čak i ako razum te bolestne ili stare osobe više ne funkcioniše, ali sa vašom pomoći, rekavši „Allah ... Allah“, ili, „Allahu Akbar“, ta osoba počeće da bude ponovo vođena svojim latihanom. Tada – ne sa svojim razumom, već sa svojom dušom – oni mogu da kažu, „Allah ... Allah“ pri poslednjem idisaju.

Zato, braćo i sestre, nama je potreban latihan kako bi naša duša takođe bila živa. Tada, bilo šta da radimo, kadgod  pomognemo nekom, mi smo vođeni ili zaštićeni snagom Božijom. To se zove činiti dobro drugima. Činiti dobro nije samo stvar davanja para. Čemu služi davanje para umirućoj osobi? Oni ne mogu da koriste tamo pare. Međutim kada im pomažete sadržajem svoje duše, koja može da pomogne drugoj osobi, vi činite dobro drugom ljudskom biću.

 Tako, preko ovih priča, čak i ako Bapak nije više sa nama i možda jednog dana i ja neću biti ovde – pa, to nije možda ... to je stvar vremena – vi biste trebalo da održavate sastanke na te neparne noći tako da možemo da ponovo iskusimo snagu od Boga koja nas je sve blagosiljala pokazujući nam put – preko ovog duhovnog treninga – kako bismo znali odakle smo došli i gde se vraćamo.

Dakle, braćo i sestre, mogli bi da nastavimo, ali se nadam da možete da razumete a ja nisam više mlada. Ja moram sebe da ograničim. I ako je ovo objašnjenje kratko, mislim da ima dovoljno da ponovo dotakne vaše unutrašnje osećanje, i oseti kako je ogroman ovaj blagoslov koji vam je dao Bog. Nemojte da se žalite da imate težak život. Možda je to ono kroz šta morate da prođete. Pa, za vašu budućnost, tražite od Boga da vam oprosti sve vaše propuste, sve vaše greške, i sve što ste grešili do sada.

Tako, ja završavam ovde moj govor i nadam se da niste razočarani, „Zašto je Ibu Rahayu imala samo kratak govor?“ To je možda sve što vam je potrebno. Na noći koje dolaze, na preostalim neparnim noćima, mićemo zajedno raditi latihan i testirati. [Ibu Rahayu pita Raymonda] Da li ćeš još biti ovde za testiranje? Raymond ide na put, putuje u inostranstvo. [Ibu se smeje.]

Ja sada završavam svoj govor i da mir i blagoslov od Svemogućeg Boga bude na vama. Laku noć; još uvek imate vremena da spavate pre nego ustanete da jedete.

Hvala vam.
 

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač