Govor članovima

Ibu Rahayu govor muškarcima i ženama
na XIII svetskom kongresu
Kristčurč (Christchurch), Novi Zeland
13. januar 2010.godine

Početna strana Sadržaj Pretraživač

Konačni Prevod Rejmond Li.
Pravo kopiranja © 2010 World Subud Udruženja.
Sva prava zadržana. Šifra broj 10 KBC 6

Prevod Josephine Bačikin, provera Ratko Štrbac/Azelia Milosavljević, lekturisano od Slavice Čelar

Braćo i sestre, koje poštujem i volim, dobro veče. Večeras ću početi ovaj govor jednom pričom, a vi ne morate da brinete da li je ovo istina ili ne. Ova priča se odnosi na naš duhovni put, i odnosi se na ono što je Bapak primio. Ova priča je o prirodi stvari: šta je to Božije delo? Šta Bog radi? Iako ova priča zvuči čudno, sigurno je da mi nikada nećemo znati da li je ona istinita, jer ta činjenica je samo u Božijoj moći, jer Bog je nakon svih završetaka i ispred svih početaka.

Priča kaže da je u ono vreme postojala praznina. Praznina znači da Božija stvorenja još nisu postojala, međutim, Bog je bio tamo. To je razlog zašto se kaže da Bog prethodi svim počecima. Tada je Bog odlučio da učini nešto po Njegovoj volji. Tako je Bog počeo da stvara vasione - njih sedam. To je kao simbol Subuda sa njegovih sedam krugova. To ne znači da ih je Bog kopirao od Subuda, nikako. Simbol Subuda se oslanja na ono što je Bapak doživeo kada je prošao kroz svaku vasionu, sedam vasiona. Priča kaže da je Bogu trebalo sedam dana da izgradi sedam vasiona. I Bog je započeo u subotu. Zato se subota smatra svetim danom; u skladu sa drevnim tekstovima, subota je takođe sveti dan.

Da bi dovršio svih sedam vasiona, Bogu je trebalo sedam dana. Kada je Bog izgradio ove vasione, one su još bile prazne. Prema tome, Bog je stvorio Božija stvorenja na različitim nivoima, odnosno u tim vasionama, uključujuć́i i onu za ljudska bića. Ove vasione su za ono što zovemo materijalna sila, biljna sila, životinjska sila, ljudska sila, rohani sila, rahmani sila i rabbani sila. Naravno, Bog je želeo da potvrdi, da proveri vasione koje je On stvorio. Da bi to uradio, Bog je stvorio anđele. Anđelima je rečeno da ispitaju da li su te vasione završene. Dakle, anđeli su određeni da to učine, a kaže se da je Bog stvorio anđele od svetlosti. Naravno, pošto su anđeli načinjeni od svetlosti, oni mogu da putuju neverovatnom brzinom. Međutim, iako su neverovatno brzi, te vasione su tako velike da, iako su anđeli načinjeni od svetlosti, treba im pedeset godina da stignu do Božijeg prestola. Dakle, za anđele da idu tamo i nazad, za ceo put potrebno im je stotinu godina.

Bapak, kao musliman, koristi islamske termine kada govori o svojim iskustvima. Čak i tako, prema Bapaku, ova priča može se naći u svetim knjigama o istoriji Boga. Nakon što je Bog poslao anđele na svoju misiju, Bog je shvatio da ... Bog je svedajući za čovečanstvo i Bog zna da je Bog stvorio čoveka od zemlje, vode, vatre i vazduha ... (nadam se da nisam zaboravila sve elemente). Bog zna da, ako je anđelima potrebno sto godina kako bi putovali kroz sve te nivoe, tamo i nazad, šta će biti sa ljudskim bićima koja su stvorena samo od zemlje, vode, vatre i vazduha? Zato je Bog odlučio da koristi Božiju moć i da stavi Božiju volju u svako Božje stvorenje.

Iz ovoga je očigledno da veza između Boga i Božijih stvorenja postoji, ili da je stavljena u njih. Pod „stvorenjem“ misli se na svako stvorenje koje je Bog stvorio - ljudska bića, životinje, vegetaciju i tako dalje - svako stvorenje ima esenciju života gde Bog manifestuje Božiju moć. To znači da ljudska bića nisu samo oni koji spoznaju Boga, životinje takođe spoznaju Boga - naravno, na način na koji je Božija volja za životinje.

Iz ove priče koja je jedno iskustvo, jedno od iskustava koje je Bapak primio, Subud je uzeo sadržaj priče i to je ono što prikazuje simbol Subuda. Zato kako je Bog sve davajući, Bog je obezbedio uslove za ljudska bića dajući im kontakt sa silom Božijom - iako su anđeli smatrali da je to nepravedno. Kako to da jedan anđeo sačinjen od svetlosti, ne može da uradi ono što ljudsko biće može da učini? Činjenica je, iako se može reći da su ljudska bića samo od vatre, zemlje, vazduha i vode, da ako to Bog želi, oni mogu učiniti nešto izuzetno čemu anđeli zavide. Gde je dokaz tome? Dokaz je, da kada Bog želi, glasnicima koje je Svemogući Bog pozvao, nije bilo potrebno da putuju godinama, već samo nekoliko sati.

Dokaz je viđen kod glasnika kao što je prorok Muhamed. Kada je bio pozvan od strane Svemoguć́eg Boga, njemu je samo trebalo sedam i po sati. Ovo je očiglednost ili dokaz da, ako je to Božija volja, čak i ljudsko biće može da putuje od nivoa do nivoa daleko brže nego što to mogu anđeli. Muslimani znaju ovaj događaj kao Vaznesenje proroka Muhameda. Postoje i drugi primeri, kao što je kod katoličke i protestantske vere, u svom izaslaniku, Isusu. Kada je Isus bio pozvan od Boga, njemu je samo trebalo kratko vreme da obavi ovo putovanje, nisu mu za to bile potrebne godine i godine. Ovo je dokaz da je Bog svemoćan i svepravedan.

I danas, u ovom vremenu promena, kada bi Bog dao Božijim stvorenjima milost - kontakt između sile Božije i Božijeg stvorenja – to bi bila izuzetna milost. To je ono što vi dobijate u Subudu. Iz tog razloga, kao što sam rekla, iako latihan izgleda kao neka igra, to je u stvari milost koju vi nećete nigde naći, osim ako Bog želi da vam je da. I čudno, zašto je pokojni Bapak, Indonežanin, izabran od Boga da donese ovu blagodat? To što je Bapaku rečeno i šta je primio, ono što je on dobio, nije samo za njega, to je trebalo da bude preneseno na bilo koje ljudsko biće koje to želi, drugim rečima, svakome kome je potrebno da se pridruži u posvećenju Bogu kroz latihan.

I ispada da se Subud proširio u mnogim zemljama. Dakle, mi ne treba da promovišemo Subud, mi ne treba da prisiljavamo ljude, oni to moraju da čine svojevoljno i sa predavanjem. Svojevoljno znači da smo spremni da se odreknemo ili predamo sve što nam je nepotrebno. Predaja znači da smo sve predali potpuno veri u Boga. Zašto nam je potrebno da to činimo? Mi smo živi zato što smo dobili jedan poklon – esenciju Božiju. Ta esencija Božija se manifestuje u ljudskoj duši. Zašto u duši? To je zato što je dusa deo nas koji ima ulogu da odigra, deo nas sa večnim životom. Zato ono što mi praktikujemo i činimo u Subudu se zove latihan kejiwaan ili obuka duše; gde duša igra dominantnu ulogu.

Na svom duhovnom putu Bapak je imao iskustva da mu je rečeno da će umreti kada napuni trideset i dve godine. Međutim, pošto je on imao jedan stav spremnosti koji sam gore spomenula, da ako je to Božija volja, on je bio spreman da u svakom trenutku prihvati svoju smrt. Kada je Bapak napunio trideset i dve godine, on je potpuno zaboravio ovo svoje primanje. Te iste noći, on je doživeo ono za šta je on mislio da je njegova smrt. Ali, kada je mislio da će umreti, to nije bila fizička smrt i on nije umro. To je bila smrt njegove strasti, gde je Bapak doživeo da je njegova strast bila deaktivirana. Ali doživevši ovu smrt, novi život se pojavio. Vi ste ovo doživeli kada ste bili otvoreni, vi ste osećali još jedan život u sebi, pored svog normalnog života. Zato Bapak često kaže da ćemo dobiti Božiju Milost ako se odvojimo od naših strasti i želja.

Imamo mnogo želja - malih i velikih. Ovo je realnost. Naše želje žive u našim srcima i umu. Ako pokušavate da služite Bogu bez da ostavite po strani vaša razmišljanja i želje, vaš latihan neće napredovati kako je Božija volja. Zato sam vam, u ranijim govorima, rekla da kada radite latihan, nemojte da ga radite na bilo koji stari način, već osećajte korist od svog latihana.

Zašto mi moramo da potčinimo ili da ostavimo po strani naše želje, kada služimo Boga? Uostalom, Bog je stvorio naše želje. Razlog tome je da su naše želje i naš duhovni život u konfliktu. Nama su potrebne želje kako bismo dobili ono što nam je potrebno na ovome svetu. Ovo je svet nižih sila, koje ako ne koristite svoje niže sile, niže sile ovoga sveta će vas pokoriti. Pa zašto mi ne možemo da dostignemo Boga koristeći naše niže sile? Baš kao što sam rekla, naše niže sile nalaze se u srcu i umu. Srce i um su za nas beskorisni kada nismo više na ovome svetu.

Zbog toga, kako biste mogli da služite Bogu, deo vas koji je probuđen, ili oživljava, je vaša duša. Zašto duša? Duša ima život bez kraja, ona ne umire. U stvari, kada umremo, naš život će voditi naše duhovno biće, naša ljudska duša. Činjenica je, da bi se dostigao Bog, vama nije potrebno srce i um. Vaše srce i um nisu večni, oni će biti sahranjeni sa vašim fizičkim telom.

Nakon što umremo, da li još uvek možemo da radimo latihan? Sve dokle god Bog želi da vaša duša živi u carstvu duša, vi ćete nastaviti i dalje da radite latihan, čak i ako niste na ovome svetu. Dokaz toga je – neki od vas ste već doživeli ovo, da nakon smrti nekih od vaših rođaka ili roditelja, oni nam često dolaze u latihanu; oni mogu da dođu. To pokazuje da latihan povezuje one koji rade latihan na ovome svetu sa onima koji su umrli. Vi jednostavno još ne shvatate ili ne osećate ovo. To znači da ako vi radite nešto što nije u redu, vi uslovljavate patnju vaših rođaka koji žive na drugom svetu.

Evo jednog iskustva: primila sam pismo od mladog člana koji je rekao ili pitao u vezi toga da je doživeo sedam umiranja. Ja sam mu odgovorila da nije doživeo sedam umiranja, već sedam buđenja. Ono što je on doživeo još uvek su osećanja. Osećanja nisu stvarnost. Kasnije, ako to bude Božija volja, on će možda moći da primi tu realnost. To je razlog zašto u Subudu shvatamo ili dobijamo jedno razumevanje određene filozofije života. Prvo, mi postajemo uvereni u postojanje suštine Boga; postojanje ove suštine Božije je nešto što vi sada osećate. Osećaj, to znači da kroz napredak našeg razumevanja ove suštine Boga, vi ne činite samo pokrete, već vremenom, vi ćete primiti koliko je ogromna ova vlast od Boga.

Drugi element je stvaranje - stvaranje znači priroda. Božijom snagom, Bog je smestio Božiju Volju u sve što Bog stvara – stvorenja koja vidimo i stvorenja nevidljiva. Nevidljiva stvorenja su ona koja mi nazivamo demonima. Da li ona postoje? Da. Oni su živa bića i ona su stvorena od Boga. Đavoli se nisu pojavili niotkuda, nikako; Bog ih je stvorio.

Treći element je rad, rad koji čini svako stvorenje. Čak i Bog stalno radi; Bog ne zanemaruje ništa, i ne prestaje da radi čak ni sekund. Bog upravlja svim životima, donoseći u postojanje ono šta treba da postoji, a eliminiše ono što nema potrebe da više postoji. Zato, na ovom svetu, ljudskom biću nije dozvoljeno da ne radi ništa. Možda neke od vas brine da će radeći osnažiti svoje strasti, što nije tako. Ljudska bića moraju da primene svoja srca i um da pronađu kako da žive svoje živote. Ako neko ne proba, ako ne radi, Bog mu neće ništa dati niti mu pokazati šta da radi. Dakle, uputstva od Boga dolaze onda kada mi pokušavamo.

Poslednji element je ono što zovemo stvarnost. Ako mi tražimo duhovno znanje ili sledimo duhovni put, mi moramo naći – mi moramo da iskusimo - realnost. Tako je u redu da kažeš: "Ja ne verujem da Subud funkcioniše jer nisam video takav dokaz u mom životu". Međutim, dobićete dokaz ako imate veru i budete blagonakloni i iskreni. Zato, ako radite latihan sa osećanjem i spremnošću da se prepustite i da se predate, dokaz će doći automatski. Ne verovati, znači da smo zaboravili na snagu Božiju i da smo sami sebe stavili iznad toga. To je razlog zašto neki misle da mogu da napreduju bez upotrebe Božijeg imena. Time su postali arogantni. To je veoma opasno za Božija stvorenja kad misle da znaju šta je ispravno za njih, jer to ne mora da bude tačno u realnom životu. Posledica toga je, naravno, da se blokira sopstveni put.

To je ono što sam ranije podrazumevala pod radom: ako želimo da budemo blizu Bogu, moramo da radimo. Rad obuhvata, između ostalog, i latihan. Mi možemo da prevaziđemo vlastite želje, a to je najteže da se uradi. Potčiniti svoje želje nije lako. Problem je to, kada neki osećaju da su postigli neki uspeh koristeći svoje niže sile, oni zaboravljaju posledice tih osećanja. Nikada nemojte misliti, da ako ste na visokom nivou da možete da činite šta god hoćete, čak i ono što nije po volji Božijooj. Ako padnete sa visokog nivoa, to će boleti mnogo više nego kad padnete sa nižih nivoa. [Smeh].
Pa, ovo je ta priča koju sam htela da vam kažem, da smo u pratnji snage Božije u svemu što radimo. Ali nemojte da to smatrate za garantovanim, „O, pošto sam u Subudu, Bog će uvek da me štiti.“ Jer, ako učinite nešto loše, Bog ć́e vas upozoriti. To je put ljudskog života.

Ono što mi nazivamo realnosšću, to ne može da se lažira, već mora biti istinito. Na primer, vi kažete: „Ja sam se predao“, ali to su rekla samo vaša usta.

Onda, ako možete, vi kažete: „Oh ne sutra, kako bi bilo da to bude sledeće godine“ [smeh].

To je ono što ja mislim kad kažem da to nije istinito, ono što kažete, nije ono što želite.

I Bog će sigurno da vas testira. Dok smo na ovom svetu, mi imamo svoj razum. Možemo da procenimo, ili rešavamo problem razmišljanjem. Ali ako kasnije testirate na jednom višem nivou, vi ćete morati da se suočite sa onim što je realnost, i vi ćete morati da se suočite sa tim sami. Nikom nije dozvoljeno da vam pomogne, i niko ne može da vam pomogne. Dozvolite mi da vam dam jedan primer. Ja mogu da vam dam ovaj primer, jer sam ga sama iskusila.

Kada sam bila pozvana od Boga, i kada je sve bilo završeno, čuo se glas: "To je sve. Tvoj zadatak je završen. Vrati se nazad”. Nazad je značilo vratiti se na ovaj svet.

Onda sam videla jedan prostor koji se prostire u daljinu kao okean. Pa, na ovom svetu, mi imamo avione, sa kojima možemo da odletmoi kući, ali tamo nije bilo ničega. Nije bilo ničega sličnog, već samo jedan ogroman prostor poput okeana.

„Koristi svoje niže sile da se vratiš kući!“
Ali ja nisam imama svest, kakve niže sile? Nisam imala ništa. Izgledalo je da sam se zaglavila. Onda se pojavio osećaj predavanja. To pokoravanje zadobilo je jedan oblik. „Ako je to Božija volja da umrem ovde, ja to prihvatam. Ja sam spremna, ako je to zaista Božija volja. Ali, ako nije moje vreme da umrem, sve što mogu je da se predam i poklonim pred Bogom“.

Sve što sam učinila je da se iznutra pomerim, iz moje duše. Znači, ja sam uradila jedan čin predavanja. Tada, ne znam kako, sekundu kasnije ja sam se našla kod kuće. Onda sam shvatila da moć Božija prevazilazi sve. Ovo je jedan primer stvarnosti.

Dakle, Subud zahteva dokaze. Bog želi da postoje svedoci, kako bi oni poznavali i verovali u moć Božju. Ovo je bio jedan primer. Iako je meni lako da koristim svoje niže sile na ovome svetu, međutim tamo ja nisam mogla da ih koristim. Ja nisam mogla da koristim svoje niže sile. Zašto? Zato što sam ih ostavila na ovome svetu. Tamo one nisu funkcionisale. Znajući kako da se to čini nije nešto što svako može da nauči. Zato je Bapak govorio da Subud nije učenje, to se ne može proučavati, već je jedna realnost koju može jedna osoba da doživi. Siguran sam da mnogi članovi Subuda su imali takvo iskustvo.

Mi poznajemo samo naše niže sile, ovde na ovome svetu ali ne znamo ih tamo. Neki ljudi kažu: „Moram da koristim svoje niže sile.” Ali tamo nisam imala niže sile jer su one bile neaktivne. Pa, ovo je samo jedno iskustvo. Zašto vam govorim nešto što je daleko od domašaja razuma? Pa, možda je vreme da vam ispričam, i to - posebno onima koji radei latihan već mnogo godina, neki 50 godina, neki 40 – i koji trebaju da apsorbuju šta je Subud. Nemojte da mislite o ovome, jer ne možete da o tome razmišljate, već biste trebali da to osećate pri svakom koraku.

Braćo i sestre, večerasnji govor je dubok. Moja namera je da vi shvatite i razumete, kao što sam rekla ranije, da Subud nije lak. Lako je praktikovati, ali je teško da se završi, teško je da se to dostigne. Zašto je to tako teško? Zato što to u potpunosti zavisi od same individue. Mi želimo jedan lak život a ipak ponekad mi smo ti koji ga činimo komplikovanim, koji ga sami sebi činimo teškim. Dakle, mi ... žao mi je prevodioca (smeh), čak i ovo da prevede je teško. Istina je da vi to morate sami da spoznate. Ovo znanje o životu – misleći na Subud - obuhvata sve što vam je potrebno u ovom i narednom životu.

Ali, mnogi misle, „Ne brinite, mi ćemo brinuti o tome kasnije u sledećem životu. Za sada, mi ćemo brinuti o ovome životu.” Zaista, možete voditi svoj život na ovome svetu koristeći svoj um ali kada stignete tamo, vi nećete imati sposobnosti da mislite kao što to imate na ovome svetu. Vas život tamo je vođen vašom dušom – dušom koju je Bog postavio u čoveku, dok je na ovome svetu. Dakle, to je Božija volja da je potrebno znati život ovog sveta za sledeći svet. To znači da ste zaista srećni što ste se pridružili Subudu na ovom svetu. Imate dovoljno vremena da sebe ispravite i da se pripremite da vodite jedan izvanredan život. Pa, to je naš cilj u Subudu, kao što je izraženo u suštini Susila Budhi Dharme. Onako kako vi predstavljate svoju dušu, ne bi trebalo da bude samo duša koja je živ već bi trebalo da ima sve atribute koje vi imate ovde - trebalo bi da poseduje usta, trebalo bi da ima ruke, trebalo bi da bude kompletno. Ovo je samo jedna slika. Ja ne pokušavam da vas uplašim, uopšte ne, ali vi treba da imate ovu unutrašnju pripremu.

Mislim da ću sa ovim zaključiti svoj govor. Mi moramo da se “prizemimo“.

Subud je veoma težak, ako pokušavate da napredujete pomoću uma. Sve što sam vam rekla je istina i sigurna sam da ćete i svi to doživeti. Ono što blokira naš napredak su naše igre strategija i razmišljanja. Ali, je jednostavno da se napreduje ako imate veru u Svemogućeg Boga. Bog je postavio pravac, zato ga pratite sa jednim otvorenim srcem i osećanjem zahvalnosti prema Bogu što je garantovao čovečanstvu Božiu milost. Sa ispravnim stavom, Božiji put je jednostavno slediti. Vama neće trebati novac za kartu, vaama neć́e ništa biti potrebno. Vi samo treba sebe da pripremite, i da ne pokušavate da činite ono što je izvan vaših kapaciteta da činite. Mi moramo i sve to radimo sa jednim osećanjem prihvatanja i da ne žurimo. Vi pokušavate da žurite, jer ste nezadovoljni sa sobom.

To je sve; ne treba da kažem više za sada. Ono što nam je sada potrebno je da pokažemo rezultat onoga što praktikujemo. U stvari, vama nije potrebno više obrazlaganja ili objašnjavanja u vezi ovog duhovnog puta. Objašnjenja se ne menjaju. Vi morate da naučite sve sami od sebe. Dakle, oni među vama koji imaju nove zadatke i koji su me zamolili da im objasnim duhovne aspekte za njihov novi posao ...to nije potrebno! Kao što sam rekla, u Subudu ni moramo da pokažemo dokaze. Na primer, oni koji će postati međunarodni pomagači (helpersi) i koji će obavljati nove zadatke, ne moraju da me pitaju: „Kako da radimo? Šta da radimo?“ To će doći samo od sebe. To je test za vas. Vaš posao je da dajete objašnjenja članovima, posebno novim grupama. Zašto je to test? Vaše sposobnosti će rasti sama po sebi u zavisnosti od vaseg kapaciteta i stava. Dakle, pre nego što možete davati objašnjenja bilo kom drugom, vi morate da shavite da vi sami treba da budete takvi. Mi možemo da dajemo nekome savet samo onda ako smo sposobni da damo savet sebi samima kad nam je potrebno. Na taj način ćete shvatiti da i vaša duša raste.

Ovo ćete primeniti to u praksi dok radite. Ako mislite: „Ja stvarno morama da sretnem Ibu Rahayu”, nemojte da me pitate. Onaj ko to može da vam prikaže je Bog. Dokažite to kroz svoj rad, tako što ste dobili poverenje, što ste poštovani i voljeni od strane ljudi kojima pomažete. Bog vam neće dati to dostojanstvo, ono izrasta iz vas samih. To je kao kada ste u školi; morate da prenesete u praksu ono što ste dobili od Subuda, kod rešavanja konflikata, kod rešavanje loših situacija.

Ovo je bilo dodatno objašnjenja, koje sam vam dala, jer izgleda da svako ko ima nove zadatke želi vođenje i da mu se kaže šta da radi. Pa, sa time morate da se suočite sami. Isto važi i za ljude u organizaciji, radite sa prihvatanjemi slažite se jedan sa drugim tako se sve odvija na jedan dobar načini.

To je sve. Izvinjavam se ako je ovaj govor bio suviše dubok. Osećala sam da je to neophodno, s obzirom na situaciju. Situacija je da ja nemam ideja šta je Božija volja za budućnost. Ne mogu da izbegnem ono što se ne može izbeći. Ja samo mogu da se predam onome što će se desiti. Danas, ranije, neki od članova iz Meksika su me zamolili da prisustvujem sledećem Kongresu. Odgovorila sam: „Ako Bog da. Ako Bog želi da idem, mi ćemo se ponovo sresti. Ako ne, prepustite to Bogu.” To je sve, braćo i sestre, primimo ovo sa osećajem prihvatanja i predanosti danima koji dolaze, narednim danima. To je sve.
Hvala.