Govor Ibu Rahayu na 25. Indonežanskom Nacionalnom Kongresu Lido, Bogor, Indonezija 18. februar 2011. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Konačni Prevod Rejmond Li. Pravo kopiranja © 2010 World Subud Udruženja.
Sva prava zadržana. Šifra broj 11 BGZ 1

Prevod Slavice Čelar, provera Josephine Bačikin i Ratko Štrbac, lekturisano od Azelia Milosavljević.

Samo za članove Subuda.

Braćo i sestre, koje volim i poštujem, hvalim i zahvaljujem Svemogućem Bogu što održavamo 25. Indonežanski Nacionalni Kongres. Po običaju, deo kongresa je održavanje „kejiwaana”, čiji je cilj i namera da probudi vaš entuzijazam i vašu dušu da izvršite svoje dužnosti i da narednih dana predano radite.

Čak ako stalno slušate objašnjenja o spiritualnom treningu Subuda, a postoje mnogi govori koje je Bapak održao o ovom duhovnom putu, u tome nema ničeg lošeg. Kako se spiritualni trening Subuda širi, uvek ima novih članova koji nisu dugo radili latihan i koji možda ne mogu potpuno da shvate ili razumeju duhovni trening Subuda. A ja molim stare članove, dok slušate ova objašnjenja, nemojte da slušate samo zato što vam slušanje prija. Krajnje je vreme da izvršite ono što primate na latihanu ili šta ste čuli u velikom broju govora koji su vam održani.

Braćo i sestre, ljudi kažu ... to jest, kad ja kažem „ljudi kažu”, priča se da naći Boga, poznavati, biti blizak Bogu i Božijoj moći, je nešto što vi ne možete dostići svojom sopstvenom snagom. Zašto ne? Treba da se setite i da imate na umu da je Božije boravište daleko odavde, vrlo, vrlo daleko.

Ako se potsetimo  priče kako je Bog stvorio nebesa, njih sedam, i kako je Bog otposlao anđele da potvrde da Božija stvorenja odgovaraju Božijoj nameri – čak i anđelima, koji su načinjeni od svetla, treba sto godina da završe putovanje do Božijeg boravišta. Dakle, koliko dugo će trebati vama, ljudskim stvorenjima, koji ste stvoreni samo od zemlje, vode, vetra i vatre?   

Osim toga, braćo i sestre, niko ne može da koristi svoja osećanja ili svoje ideje da otkrije ili da putuje putem ka Bogu; i u svakom slučaju to zavisi od individualnog ponašanja i stava. A osim toga, vi se još uvek susrećete sa mnogim iskušenjima koja se javljaju dok obavljate svoje poslove na ovome svetu. Tako, suočeni sa svim tim, mi dobijamo neku ideju i shvatamo koliko daleko neko mora da ide i kako je to teško za ljudsko biće da bude blisko Bogu ili Bogu da mu se približi.   

Međutim, braćo i sestre, sa milošću Božijom, zbog Božije ljubavi prema ljudskom rodu, zbog Božije ljubavi prema svim stvorenjima koje je Bog stvorio, Bog lično stavlja Božiju volju u sva stvorenja, uključujući i ljudska bića. Time ljudsko biće ima priliku da nađe ili da se okrene ka putu Svemogućeg Boga. To je dokaz da je Subud, naime, imajući kontakt sa Svemogućim Bogom, koji je jedan poklon; jedan veliki i neprocenjivi poklon. Iz tog razloga, ja tražim od vas da to cenite; čak i ako vi niste stvarno sigurni šta primate u Subudu, i pored toga, sami ste se osvedočili da ste u stanju da primite taj kontakt od Svemogućeg Boga.

Neki bi rekli da u Subudu ... pa, ima ljudi van Subuda koji veruju da primaju kontakt. Nemojmo da  brinemo o tome. Ono o čemu mi treba da brinemo smo mi sami. Kada smo bili otvoreni, svako od nas je primio kontakt od Svemogućeg Boga koji se manifestuje u svim stvorenjima koje je Bog stvorio, uključujući i ljudska bića. U islamu je taj kontakt poznat kao vibracija života. Tako je taj kontakt  dodir sile Božije sa vasom dusom.

Ustvari, dodir nije sa vašom dušom, već unutar vaše duše. Ako kažemo da dodiruje vašu dušu, to nije precizan opis, obzirom da vaša duša nije potpuno čista. Znači, dodir se dešava u vašoj duši, u njenoj dubini, u centru vaše duše. Dakle, ako mi neko kaže ili mi piše: „Ibu, molim te, daj mi ime koje odgovara mojoj duši”, i ja vam ga kažem ili vam dam ime, ali značenje tog imena se još ne podudara sa vašom dušom.

Tako, ovim, vas molim da shvatite da  Bapakovo primanje – što vi danas praktikujete na latihanu – nije kopirano  ili proizvedeno od nekog drugog pokreta. Ako ljudi nekog pokreta naizgled rade šta mi radimo, to možda ne dolazi od  istog izvora. Ali u našem slučaju, kako mi možemo da budemo sigurni da ono što mi primamo dolazi od Boga? Realnost je da ono što je Bapak mogao prvi da primi, da je od tada preneseno na  hiljade i hiljade ljudi.  Bapak ih nije otvorio lično, već se to proširilo sa osobe do osobe. Kako je mogao taj kontakt da dotakne ljude na taj način da to nije bila volja ogromne snage, snage   Svemogućeg Boga?

Čak je i Bapak govorio, „Ja vas uvodim - uvod je da vas otvorim – ali putovanje morate sami da obavite, vi morate sami da pronađete put”. To je razlog zašto mi kažemo da Subud nije niti jedna religija, niti jedna nova religija; to je realnost. Zašto Subud nije religija? Zato što njegovi članovi imaju svoje sopstvene religije. A ima čak i članova koji nemaju nikakvu religiju, a ipak veruju da ima u prirodi jedna velika sila; čak i ako oni ne znaju odakle ona dolazi. Prema tome, mi kažemo da je Subud realnost; realnost znači jedno stvarno iskustvo. Kako niko ne čini ništa da se to iskustvo desi – pa, jedno ljudsko biće ne može da vodi ili poučava dušu drugog bića – činjenica da niko to ne uzrokuje niti predvodi, to znači da taj kontakt dolazi od Svemogućeg Boga.

Tako, braćo i sestre, još jednom vam kažem, ako vas bilo ko pita da li su članovi Subuda bez religije ili slede različite religije ili neku novu religiju, morate da im to objasnite. A način da to objanite je da uzimate sa izvora, sa kanala – od dodira koji vi primate od Svemogućeg Boga.

I, naravno, mi imamo još daleko da idemo na ovom duhovnom putu. Tako, ako vi kažete da ste dovoljno radili latihan ili da ste kompletirali latihan, to nije tačno. Mi ćemo uvek posedovati latihan u nama, čak i posle, kada umremo. Ljudsko biće ne treba samo da preživi na ovome svetu, već dok smo ovde mi moramo da počnemo da razumevamo šta nam treba za sledeći život, za onda kada nismo više na ovome svetu. Zato vi ne možete da studirate ovaj duhovni trening upotrebljavajući svoje srce i razum; ceo proces nastavlja se sam od sebe.

Ako niste razumeli ili ako osećate da niste napredovali, to ne znači da ste glupi ili da se niste dovoljno predali. Mnogi od vas ne shvataju ili nisu u stanju da shvate da mi dobijamo lekcije iznutra u svemu što činimo. Kako god bilo, većina tih lekcija, većina tog vođenja iznutra, nastaje iz našeg ličnog interesa, od toga šta mi želimo. To znači, kao što sam rekla, latihan nije nešto što možete da naučite kako da  radite. Na primer, ja ne mogu da vas učim: ovo dolazi od Boga; ono dolazi od Boga; ili to vas kontroliše. Morate da postanete svesni toga i da to sami pronađete. Stvarno, to nije lako. To nije lako zato, što mi kao ljudska bića, takođe često sledimo naš lični interes koji je usko povezan sa željama koje blokiraju naš napredak na ovom duhovnom putu.

Evo jednog primera. Mnogi članovi osećaju se nesposobni jer sve rade pogrešno. Oni dolaze do toga da osećaju da ih je Bog napustio. Tada, zato što osećaju da ih je Bog napustio, oni traže pomoć: „Molim vas, molite se za mene.” Dakle, to znači da oni ne vrednuju sami sebe. S obzirom da su sva ljudska bića stvorena jednaka, ako mi imamo nešto loše u nama, ne treba osuđivati Boga. Bog daje sve pravedno ljudskim bićima. To je sama osoba o kojoj se radi koja još uvek nije u stanju da postavi sebe kao jedno ljudsko biće.

Ali to ne znači da vi niste ljudsko biće, ne uopšte. Neki ljudi imaju pogrešne ideje: „Kako to da oni kažu da ja imam mnoge životinje unutar sebe?” (Ibu se smeje.) Dobro, tamo nema nikakvih životinja, nema mačaka, nema pasa u vama; to su samo njihove životne sile. Tako, kada govorimo o materijalnim životnim silama, životinjskoj sili, biljnoj životnoj sili, to ne znači da je u vama jedna životinja ili da ona u vama raste, ne. Njihove životne sile su – životinjska životna sila, biljna životna sila. Ako pitate: „kako su te sile dospele unutra?” pa dobro, kako ste vi živi, stvarno vi trebate te životne sile da biste živeli na ovom svetu. Kasnije, kada budete živeli u sledećem svetu, vama neće trebati materijalna životna sila; tamo nema materijalne sile, nema nižih sila.

Pa, kako su one ušle u vas? Ono što mi zovemo niže životne sile, dospevaju u nas, na primer, kroz hranu. Vaša krv: odakle vam ona? Pa, od životinja. Šta čini da se osećate dobro? Pa, vi to dobijate od biljaka. Zaista, te sile su vitalne za ljudska bića. I pošto dobijamo toliko pomoći od tih životnih sila, mi možemo da zaboravimo sopstvenu silu, istinsku ljudsku životnu silu. To znači da bez unutarnje stabilnosti u ljudskom biću, skoro svaki njegov deo će biti dominiran tim silama koje sam spomenula; tim nižim silama. Dakle, ta osoba propušta da se pobrine o potrebama svoje istinske ljudske životne sile.

Tako, može se reći da sa ovim duhovnim treningom  Subuda, sa ovim dodirom  Svemogućeg Boga koji funkcioniše unutar vas, vi imate šansu da se pokrećete, da govorite, i da mislite, ali dotaknuti latihanom. Zbog toga vam kažem: primenite svoj latihan u praksi; rukovodite se svojim latihanom. Vaš latihan vas oživljuje. To je deo vas koji biva dodirnut snagom Božijom koju vi treba da održavate – vašu ljudsku dušu. I ne da je jednostavno održavate; osigurajte da je ona aktivna.

Kako izgleda neko kome je njegova prava ljudska duša aktivna? To je ono što sam pomenula: ta osoba ima kvalitete susila, budhi, dharma. Ali teško je postati  neko ko je susila. Dobro, vi možete da pomislite: „Ja sam susila”, ali da li je to stvarno? Dakle, mi moramo da pazimo na sebe. U Subudu, na latihanu, nema kursa studiranja; sve mora biti stvarno. Isto tako za tu stvarnost samo vi možete reći da li je prava.

Zaista, duhovni život je teško razumeti – pogotovo ako diskutujemo o njemu upotrebljavajući svoj razum. Ponekad čak i nešto trivijalno, nešto za šta mislimo da je nevažno, može imati ogromni uticaj. Uzmite nekoga ko se brzo naljuti. Ta osoba se verovatno oseća rasterećenom izržavajući svoj bes. Međutim, ako ona ne preduzme ništa da to kontroliše – ako ta osoba ne može sebe da kontroliše – ta navika će na kraju postati njen karakter. Mi kažemo: „O, karakter tog i tog je takav da je uvek ljut”. Jednom kada to postane vaš  karakter vrlo je teško  prestati sa tim. Međutim, ako ta osoba shvati: „Zašto se razbolim, zašto  dobijam glavobolju uvek kad se naljutim?”. Dakle, to znači da bi vi ... da vi treba da kontrolišete sebe; ali vi to ne shvatate ili ne obraćate pažnju na to.

To je samo jedna greška, dok ljudi imaju mnogo vrsta grešaka. Na primer, nepostojanje motivacije: „Ah, ja ne mogu da se dosađujem sa poslom; ne radi mi se” i tako dalje. Čak i lenjost ima negativne posledice.

Iz tog razloga, kaže se da će ljudska bića imati jedan miran život ako mogu da unesu harmoniju u sopstveno biće.

„Hej, zašto ja moram da budem u harmoniji sam sa sobom? Harmonija znači slagati se sa drugim ljudima. To je harmonija!”

Ali vi ne shvatate da vi imate mnogo „saradnika” u sebi. U stvari je za vas čak mnogo teže da svoje unutrašnje instrumente, („te saradnike“) uskladite jedne sa drugima. Jedan želi ovo, drugi želi ono.Oni se svađaju jedan sa drugim.

Evo jednog primera. Bila sam bolesna, nije mi bilo dobro Oh, ti moji saradnici iznutra.... (Ibu se smeje). Rečeno nam je da te životne sile u nama, zato što radimo latihan, zato što smo primili kontakt od Boga, takođe oživljavaju. Svi dolazi k meni da bi  izveštavali: „O, ja sam bolestan zbog toga.” Kako sam jela mnogo ribe”, ili šta god drugo. To je bila životinjska sila. Ja sam se stvarno zbunila. To je kada vam treba ta snaga; vi treba da sebe stavite u stanje koje sam pomenula, u stanje latihana govoreći: Alah, Alah, jedino Bog zna sve. Posle toga oni automatski prestaju da to čine. Inače, oni bi nastavljali sa tim,  „Oh, to je zbog toga.”
 

„Ne, to je zbog ovoga.”

Tako oni jadikuju jedni na druge. To je ono što se dešavalo unutar mene. To nije bajka, to je bilo stvarno. Ja sam to doživela. 

Ono što vama treba u tom momentu je nešto da vas drži pod kontrolom. Sada, jedino što može da vas drži pod kontrolom je vaša duša pomognuta delovanjem  Svemogućeg Boga. Znači, ako ste ljuti (kažite sebi): “O, Bože, oprosti mi.” Sa tom svešću moći ćete da prekinete da se ljutite. Ne predajte se besu stalno; to će vas učiniti bolesnim. Ovo je jedan slučaj; to vam je jedan primer.

Recimo da vi ne želite da radite: „Ja ne osećam da treba da radim tako da i neću. Napokon, i Bapak je primio da on nije trebalo da radi, zar ne? I on je prestao da radi.” Da, ali vi niste Bapak, zato nemojte da kopirate Bapaka. Da biste živeli, morate da radite. Ne postoji spiritualni novac od kog bi se živelo. Nikako.

I, naravno, naročito helperi, već bi trebalo da ste u stanju da primenite u praksi osobine helpera. Kako to činiti? Dakle, u Subudu nema učenja – vi to morate sami da uradite, vi to morate da učinite – to neće samo od sebe funkcionisati. Ja vam mogu reći da morate nešto da uraditie, ali ako vi to ne učinite, ako vi to ne umete da sprovedete u praksu, onda nema smisla. Vi biste danas to slušali; ali do sutra biste to zaboravili.

Dakle, u stvarnosti, to su vaše male greške koje treba da ispravite. Bog nije učinio da to bude teško za vas da postignete ili da napredujete na ovom spiritualnom putu, nikako. Nemojte reći da vaš latihan ne funkcionise; vaš latihan je izvor – Bog vam daje lekcije; Bog vam daje obaveštenja preko vašeg latihana. Niko to ne može da uradi sam na sebi bez da radi latihan, to nije moguće.

Ako neko pita: „Kad smo u Subudu, možemo li i pored toga patiti zbog iskušenja?” Da, možemo. Dokle god živimo na ovom svetu, dokle god još čovek nije nagrađen, takoreći, titulom „kompletnog ljudskog bića”, takva osoba može lako podleći iskušenju. Zato, nikad ne uobražavajte da zato što smo u Subudu, da smo mi oslobođeni iskušenja, to nije tako. 

Da, to je isto za . . . ovo je dobro da čuju helperi. Kada pomažu članove u Subudu, nikad ne osećajte da znate bolje. Mi treba da budemo u stanju koje uspostavlja harmoniju. Mi treba da budemo u tom stanju, jer nešto što dolazi iz duše ne može da bude pod uticajem ličnog interesa, onog što želimo. Dakle, lični interes  uključuje  da ne želimo da popustimo ili osećaj da ono što kažemo je ispravno. Nemojte da ste takvi. Zato helperi treba da se slažu dok rade, tako da se niko ne oseća inferioran ili superioran. Mi samo radimo; Onaj ko odlučuje o ishodu, Onaj ko vam pomaže niste vi; Bog koji vas vodi čini to.

Braćo i sestre, bilo je mnogo incidenata koji su uticali na članove, na članstvo, vrlo loših kao rezultat neslaganja helpera. Stvarno, možda to ne izgleda tako. Kada radimo latihan, čini se da smo u harmoniji. Na latihanu mi nemamo želja, nemamo potreba: okrećemo se prema Bogu. Ali jednom kada neko pokaže svoj lični interes, to stvara nesklad. Tako da ako imate nesporazume ili ne možete da se složite, pronađite rešenje upotrebivši svoja osećanja, radeći latihan, kako naše nesuglasice ne bi štetile članovima.

Članovi gledaju na helpere kao na jedan model na koji članovi treba da se ugledaju; da je helper neko ko može da im dá latihan. U stvari, nije helper taj koji im daje latihan, nego Bog. Helper je samo kanal. Dakle, nikada ne mislite da ono što članovi primaju da dolazi od vas; nikad to ne pomišljajte. Ako tako činite, vi ćete početi da verujete da je ono što primate ispravno, da je ono što kažete ispravno. A kada mi radimo zajedno u Subudu, kada radimo zajedno, naravno da nam je potrebna harmonija; bez harmonije mi nikada nećemo uspeti u onome što radimo.

Dakle, ponavljam ono što sam rekla: čak i ako je ljudsko biće na fizičkom ljudskom nivou, ta osoba će još uvek biti iskušavana. U stvari, iskušenja mogu čak da budu i veća. Zašto su ona veća? S vremena na vreme anđeli iskušavaju ljudsko biće jer su anđeli ljubomorni: jer kako može Bog da bude blizak ljudskim bićima; kako mogu ljudska bića da budu bliska Bogu? Zaista, anđeli su tražili dozvolu od Boga da iskušavaju ljudska bića. I Bog im je rekao da mogu, ali samo ako je osoba koja je u pitanju daleko od Boga ili ako je zaboravila moć Božiju.

Eto zašto je to tako važno, iako doduše ....to jest, neki od nas su vrlo stari, ali ne pomislite nikad da ste oslobođeni iskušenja; još uvek možete tome podleći. Dakle, ne prestanite nikada da radite latihan. I ako, recimo, fizički ne možete da odete u salu za latihan, radite latihan kod kuće. Vi morate. Nemojte da zaboravite to da radite. Samo radeći latihan postajemo osnaženi. S vremenom, naše razumevanje raste, a razumevanje nastaje, ne zato što učimo, ne zato što  recimo proučavamo Bapakove govore. Ako ste doživeli to razumevanje, ako osećate da ono dolazi, to neće biti zato što ste studirali Bapakova iskustva, ne. To će biti zato što sada razumete svoje sopstvene nedostatke.

Zbog toga se kaže da vi još imate dug put dok ne dođete na Božiji put. To je Božija milost. Kada radite latihan,  trbalo bi da cenite latihan. Taj kontakt nećete naći bilo gde drugde. Pa, primajući latihan vi možda osećate kao da je to nešto normalno, ali, ako kažete nekom drugom ko nije u Subudu da nađe negde taj kontakt, taj ga nikada neće naći. Ako oni odu na planine ili čak do dubina okeana (Ibu se smeje), to što će tamo dobiti neće biti kontakt od Boga, to će biti kontakt sa bićem koje vlada tom planinom.

Braćo i sestre, to je ono što je trebalo večeras da vam kažem. Tako, molim one koji su stariji, budite strpljivi. Ništa ne može da bude ostvareno ako još nije vreme za to ili još nije Božija volja. I sve to ... da, kasnije ćete iznaći za sebe da li je Subud istinit ili ne. Osećam da je za večeras dovoljno. A i program je verovatno ispunjen tako da ne mogu držati drugi govor. Mi ćemo samo uraditi neka testiranja u subotu uveče.

To je sve i laku noć. Hvala vam.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač