Govor članovima Nordweiger House, Holland 22. juli, 1999. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Braćo i sestre koje poštujem, večeras sam tražila pomoć od Raymonda Leea da prevodi moj govor, kako želim da se Sharif odmori, koji obično prevodi moje govore.

Braćo i sestre, večeras ja ću nastaviti ili dodati nešto na svoj prvi govor. Nadam se da ćete slušati pažljivo i  da ćete stvarno razumeti šta ću vam reći o vezi  između latihana i vašeg dnevnog života. Zato, da to jednostavno kažem, mnogi od vas ne razumeju ili ne znaju kako da primene ili osećaju latihan u svom dnevnom životu.

Ja mogu da vidim i osetim da je vaš latihan živ. Međutim, kada gi vi primenite u svojim vrlo različitim životima, vi ste neodlučni i ne znate kako da primenite značenje  treninga koji vi primate na svom latihanu.

Naravno, kada se mi setimo da  naši ljudski životi na ovome svetu imaju mnogo formi i zauzimaju mnoga mesta, nije lako da sebe postavimo u svim okolnostima sa kojima se suočavamo.

Međutim, ovaj latihan je trening, sebe da treniramo tako da je vaša suština bazirana na latihanu. I to je taj trening koji vi morate da unesete u svoj dnevni život.

Nemojte da osećate da je latihan jedna smetnja za vas u svemu što treba da radite kao jedno ljudsko biće. Na primer, mladi ljudi moraju da studiraju. Međutim, ovaj latihan nije smetnja ili neki izvor porblema ako vi studirate. Zato što kada vi studirate, u jendom stanju koje nije pod pritiskom ili sa predavanjem, ono što studirate je lako da se razume i lako da se prati. Tako da nije istina da ako vi radite latihan od svoje mladosti, da će vaš duhovni razvoj smetati vašim studijama. Zato nemojte da osećate da je latihan smetnja za ljude u Subudu.

Kada ste suočeni sa teškoćama, naviknite se da se smirite, kao da ste na latihanu. Vi ne treba da radite latihan, dovoljno je da se smirite, tako da nešto može da dođe što pomaže ili  otvara vaše misli. Zato nemojte da rešavate svoje probleme na način na koji to mladi ljudi čine, koristeći droge da bi sebi pomogli. To može da vam pomogne samo za momenat.  Međutim, vi ne shvatate da ova početna pomoć će ograničiti ili oštetiti vašu budućnost. Zato ako je vaše razmišljanje  zavisno od pomoći droge, vaš kapacitet da mislite je ograničen.

Zato se mi nadamo da mladi u Subudu će stvoriti jednu drugu vrstu atmosfere. Ako bi mlađa generacija Subuda mogla da pomogne svojoj ne-Subud generaciji, to bi bila jedna pomoć za vašu zemlju i sledećoj generaciji.

Ovo je zato što latihan zahteva da smo kompletni. Kompletan znači imati jednu svest koja je potpuno u funkciji. Nama nije dozvoljeno da otvorimo nekog ko je intoksiniran ili mentalno bolestan, jer kada mi primamo, mi moramo da budemo potpuno koncizni i  moramo da budemo potpuno svesni u svakom momentu.

U drugim pokretima, na primer, ljudi dobijaju snagu preko stanja transa, koji izgleda isto kao latihan, ali u realnosti je drugačije. Jedan trans ne nastaje iz unutrašnjeg pokretanja, on je kontrolisan od strane spoljnih sila.

Tako da, postojanje ovog dela Subuda za mlade je kako bi mladi ljudi mogli da se uključe, tako da vi razvijete sebe kroz aktivnosti mladih ljudi. Međutim, istovremeno, očekuje se da u bilo čemu što radite spolja, van latihana, vi ne zanemarite ono što ste primili na latihanu.

Tako za mlade, a to sam sigurna da znate bolje nego ja, ima mnogo oblasti aktivnosti da se proba. Na primer u SICA, u kulturi, u sportu, u klubovima nauke, u preduzetništvu. Vi možete da radite sve ovo.

Ali ja tražim da ne formirate svoju grupu za mlade u latihanu što bi dovelo da mladi budu sami za sebe, a stariji članovi opet sami za sebe. To bi stvorilo jednu distancu između mladih i starih članova. Ali, kako sam ranije rekla, u duhovnoj realnosti niko nije star, i niko nije mlad. Svamood je treniran da primi vođenje koje je pravo. Kako je tako, ja takođe tražim da se stariji članovi ne osećaju  ometani ako su mladi aktivni u vašoj grupi.

Ovo je u vezi grupe mladih ili mladih ljudi, ali u Subudu nismo svi mladi. Ima takođe i starijih ljudi, zatim ljudi srednjih godina i tako dalje. I svi oni imaju svoje aktivnosti u životu.

A šta radite svaki dan, naravno, zavisi od vaših okolnosti. Na primer, vi ste možda jedna domaćica, ili ste kod kuće. Vi možda radite u kancelariji, a drugi rade na svim mogućim mestima. Tako da, pre nego što napustite kuću, neka vam bude običaj da … pa, to nije neko novo pravilo .. vi ste čuli nešto novo, vi mislite da je to neko novo pravilo, ali ovo je samo jedan savet, ne neko pravilo. Tako da naprimer, pre nego što izađete, neka vam postane običaj da tražite od Boga da vas čuva. I bez obzira da li radite ili ste kod kuće, počnite sa nekim oblikom zahteva Bogu da vas vodi u vašim dnevnim aktivnostima.

Ako biste se navikli da ovako radite, tada ako biste radili nešto, vi biste osećali da ste vođeni, i osećali biste se živim, da je prisutno nešto što vas oživljava, imali biste jedan osećaj poleta u onome što radite.

Tako da ako ste domaćica, i ako treba da radite u kući sami za sebe, vi se nećete osećati sami. To je kao da vam neko pomaže u svemu što radite.

Kada se vi ovako osećate, to znači da je vaš latihan  živ u vašem svakodnevnom životu. Iz tog razloga dok je Bapak bio živ, Bapak je često testirao sa ženama kako  one treba da kuvaju za svog muža i decu. Ovo ima svoj cilj, to nije bila samo neka zabava, tako da kada vi kuvate, vi bivate udruženi sa latihanom. Ja ne mislim da vi radite latihan dok kuvate,  ne! Tada bi vaša hrana završila tako što bi radila latihan. Šta ja smatram pod tim dok vi kuvate, je da uvedete svoje unutrašnje biće u taj proces, tako da ono što kuvate bude od koristi osobi koja će to jesti.

Možda je to već praktikovano od strane nekih žena ovde koje stvarno pomažu svojim porodicama na ovaj načn. Za muža, takođe, ako on može da prati svoje unutrašnje biće preko osećanja latihana, on će osećati kuvanje svoje žene da je drugačije u poređenju sa onim što on jede u restoranu ili u radnji. Ovo može da se potvrdi i vi možete da pitate te ljude koji su to doživeli.

Pa, kako se naši putevi razlikuju, mi imamo mnogo različitih iskustava. Tako, na primer, ako ste vi pisac, ili slikar, kada vi radite, pratite svoje pokrete iznutra, tako da dok radite vi se osećate vođeni od strane latihana. Naravno, ovo se neće desiti odjednom. Ali ako vi želite to i ako učinite jedan napor, Bog će vam pokazati put.

Ono o čemu sam ja baš govorila je veza između našeg latihana i našeg dnevnog života. Naravno, u vašem duhovnom razvituku vi niste trenirani da zadovoljite svoje potrebe samo na ovome svetu, već kasnije vi takođe treba da ponesete sa sobom sve što ste koristili u ovome životu.

Priprema ne znači priprema za smrt, to je jedna priprema da se nešto primi. Tako da ako Bog to želi, vi čete primiti nešto što ne može da bude odbijeno. Tako da sa regularnim latihanom i preko treninga samih nas da pratimo ono što je ispravno za naš život, ili život naše duše, mi ćemo postati prava ljudska bića.

Zato iako smo mi rođeni na ovom svetu u ljudskoj formi, ili kao ljudska bića, samo jedan procenat od našeg unutrašnjeg bića je ljudsko. Mi smo svi različiti, naravno. Neki od nas su 50% ljudski, drugi samo 10%. I sve je to rezultat, kako sam baš rekla,  svega onoga što nosite u sebi od vremena svog rođenja sve do sada.

Tako da naprimer, vas je lako ometati ili lako uznemiriti, to je priroda vašeg testiranja. I to je da preko tih testova  vi možete da merite kako daleko je vaše unutrašnje biće pripremljeno.

Evidentno je da ovaj latihan zahteva mnogo vremena, i tu nema granica, ili momenta kada vi prestajete da radite latihan. Tako da vi možete da kažete da duša ne umire – ona živi. Ona nastavlja da živi. Tako da kad ona više ne živi ovde, ona živi tamo, u stanju koje zavisi od vaših individualnih okolnosti. Stvarno, ponekad na latihanu, mi osećamo, na primer, da nam je prišao neko ko je umro. Ovo je stvarno i dešava se.

Stvarno, ako mi uzmemo u obzir ovo u vezi latihana, mi ne znamo zašto je Bog  dao ovo ljudskom rodu. Tako, ako mi to zanemarimo, to je stvarno jedan veliki gubitak za nas same.

Iz tog razloga ja vas podstičem da ne mešate ono što primate ovde sa nečim što vi mislite da će unaprediti vaš latihan, jer u stvarnosti to bi bila jedna smetnja koja će ometati vaš život.

Ako vi želite da koristite te stvari, te moći, ili moći iz drugih izvora u svom radu, samo napred. Međutim, nemojte da koristite ove moći u svom latihanu. Zato što će vas latihan otvoriti, dok te spoljne moći će nasuprot, prekriti ono što je otkriveno, tu svetlost iz vašeg unutrašnjeg bića.

Ovaj latihan će se razvijati sam od sebe, sve dok ne oživi sve u vama. On ne da samo ispunjava ono što možete da vidite, kao što su vaše ruke ili vaša glava. Ono će takođe ispuniti vaše srce i vašu svest. Tada kako se ono širi vi možete da koristite, ili primenite na te vaše delove kada  testirate.

Možda neki od vas žele da znaju šta je razlika između latihana i testiranja. Latihan oživljava sve u vama. Što se tiće testiranja, to je jednostavno jedna pomoć, da možete da vidite sami za sebe koliko daleko je napredovao vaš latihan.

Ako vi ne osećate još svoj latihan, tada, naravno, to je teško, odnosno vi niste u stanju da testirate. Tako da je tu jedna veza između latihana i testiranja, što sam baš objasnila. Tako kako vaše unutrašnje biće oživljava, vaše testiranje će se popraviti.

Verovatno mnogo mladih ljudi ovo pogrešno razume. Možda je to zato što oni nikada ne pitaju nikoga starijeg, ili što stariji članovi nisu nikada ništa objasnili mladima, kao što je, na primer, „svest testiranja” kada vi osećate, ili vi testirate, „gde je vaša ruka” ili „gde je vaša glava?” Možda se vi pitate šta je ovo i kome je dozvoljeno da to čini. To su helperi koji to mogu da čine ili im je dozvoljeno da vrše ovu vrstu testiranja. Zašto helperi? To je zato što se helperima veruje da znaju da kada mi testiramo mi ne bi trebalo da osećamo - „ja” mogu da testiran. Mi smo samo jedan instrumenat za primanje onoga što je Božija volja.

A veza između onoga ko testira i onoga ko je testiran može da se zove jednim jezikom, jezikom  Boga. Tako da smo mi jednostavno jedan kanal snage Božije i osobe koja je testirana, ili onoga što vi primate kada ste testirani. Tako da to nije preko vaše volje da tu postoje pokreti. Oni nastaju  snagom Božijom iz ljudske duše.

To nije jedna forma hipnotizma ili moć  osobe koja vrši testiranje. Međutim, kako sam ja sada objasnila, to je od snage Božije koja dodiruje snagu Božiju u drugoj osobi.

I vi možete takođe da koristite testiranje da proverite sami sebe. Na primer, ako vi nešto radite, vi možete da pitate sebe, preko testiranja. Ako ste radili latihan jedan duži period vama nije potrebno da tražite pomoć od helpera. Svaki član Subuda može da to uradi.

Tako na primer, ako vi želite da izađete, ali vi osećate da je to nepotrebno, ili se vi loše osećate, tada nemojte da idete. To je jedna opomena za vas.

Ali nemojte da vam to postane običaj ova vrsta testiranja, jer vaše unutrašnje biće još uvek se razvija. Ono što primate možda nije ispravno.

Ja kažem ovo u vezi testiranja zato što sam čula od mnogo vas da vama često nedostaje vera ili sumnjate zato što je vaše testiranje pogrešno ili se razlikuje od realnosti. To je uslovljeno činjenicom da se vi  još uvek razvijate, tako da je ponekad  istina a ponekad i nije.

Međutim, nemojte da dozvolite da ovo utiče na vas da izgubite samopoverenje. Nasuprot, budite još vredniji na svom latihanu. I pridružite sve što radite sa osećanjem latihana tako da ono što tražite ili dobijate će vam stvarno  pomoći u vašem životu.

Pa braćo i sestre, do sada sam govorila u vezi duhovnog treninga, ali ja sada želim da govorim u vezi nečega drugog. To se tiče činjenice da u Subudu mnogi od vas ne žele da budu u komitetima, i samo žele da budu helperi.

Možda vi mislite da je komitetski rad posao helpera. U stvari, oni su isto. Mi smo svi članovi Subuda, mi smo svi otvoreni na isti način. Međutim, kada mi vršimo svoje dužnosti, mi imamo drugačiji put. Komitet  je jedna organizaciona odgovornost i ona ima da se bavi  lokalnim autoritetima i da obezbedi ili pripremi jedno odgovarajuće mesto za vas da radite latihan.

Ovo je težak ali plemenit posao, zato što članovi ne mogu da rade latihan ako nemaju prostor ili jednu organizaciju, kako jedan instrument.

Ali, oni od vas koji rade u komitetima ne bi trebalo da rade u Subud organizacijama na isti način kao u drugim organizacijama. Vi ste takođe ljudi Subuda, tako da vi treba da razumete sve potrebe  Subud porodica koje rade latihan ili se mole Bogu.

Helperi imaju drugačije odgovornosti. Oni treba da otvore ljude i da daju objašnjenja ljudima koji će da se pridruže Subudu. Oni takođe treba da služe potrebama  članova koji rade latihan.

Tako da u realnosti ove vrste posla su isto. I tako da bi postojala veza između vas, potrebno je da članovi komiteta rade latihan sa helperima. Zato nemojte da mislite da ste zaostali u duhovnosti. I takođe kada se bavite organizacionim stvarima, ako vam je to potrebno, tražite savet ili tražite prisustvo helpera. Tako da obe funkcije rade zajedno kako bi izneli obaveze u ovoj Subud asocijaciji.

Nije potrebno da ja nastavim sa ovim objašjenjem u vezi duhovnog, međutim, možda ima pitanja  članova Subuda mladih koji žele da ih ovde postave. Ja možda nemam drugu priliku da održim jedan poseban sastanak sa mladima.

PITANJA I ODGOVORI

Pitanje: Subud Mladih je održao latihane ovde kao grupa, i pre nego što su oni to uradili, oni su testirali da li ti latihani će biti od koristi za asocijaciju  Subuda Mladih, a rezultat je bio da ako oni rade zajedno latihan to će biti od koristi za asocijaciju  mladih u Subudu. Tako da cilj njihovih latihana je bio da uopšteno testiraju kako bi to bilo da se radi latihan Subud Mladih i za nekog ko bi to primio i oni su primli da kako oni kažu, to bi  bilo od koristi za organizaciju.

Ibu: Pa, to je u redu da se (održi jedan latihan mladih), ovde kao jedan poseban događaj, ali nemojte da održite poseban latihan mladih u grupi. Tako u vašoj grupi nemojte da radite poseban latihan mladih.

Pitanje: Ja stvarno želim da znam kako se vi osećate u vezi alkohola i koji je njegov efekat na nas.

Ibu: Pitanje nije samo za mlade, već i za starije ljude takođe. Ovo je praksa  uzimanja droge. Tako da ako ih vi koristite zbog praktične (medicinske) potrebe, to vas neće ugroziti. Ali ovo nije slučaj ako je to jedan običaj. Korišćenje alkohola ili droga obično počinje kao jedan način da se pobegne od realnosti, jedan način da zaboravite sami sebe, ili iz zadovoljstva. Tako, ako vi uzmete u obzir razlog zbog kojeg se upotrebljava, jasno je da je to negativno.

Ako vi nastavite da ih koristite, prirodno da je tu jedan negativni efekat, u vama ili na vaše unutrašnje biće. Dodatno, ono smanjuje vaš kapacitet da mislite. Zato, u stvari, mi moramo da savladamo svoje biće sa potpunom svešću. Ali ako vi izbrišete jedan problem tako što koristite drugu silu, jasno da ova vrsta pomoći nije dobra za vas; nasuprot, to će oštetiti vaš život.

Te konsekvence unutar vas ne prouzrukuju odmah svoje efekte. Vi ćete osećati to kasnije, kada postanete mnogo stariji. Tada ćete pitati sebe zašto; vi ćete zažaliti što ste dozvolili sebi da budete prevareni ili kontrolisani pićem ili drogom.

Zato, kako sam ja objasnila, efekat  ovih navika je da smanji vašu sposobnost da mislite. Tako da iako nekada mislite da vam to pomaže, to je jedna vrsta pomoći koja nije dobra, i to će oslabiti vašu svest.

Zašto je to pogrešno za nas u Subudu? Zato, kako sam ranije rekla, ljudi u Subudu treba da imaju potpunu svest. Mi ne možemo da budemo samo polusvesni. To nije dozvoljeno, vi ne smete to da radite. Zato što slabljenje vaše svesti, ili svesti jedne osobe, znači da vi nećete biti u stanju da oživite onaj deo vas koji bi trebalo da bude živ u vašoj svesti. Svest će bit jedan instrument za vašu unutrašnju svesnost, unutrašnje razumevanje i unutrašnju mudrost, koja će nastati iznutra. Tako nakon što vaša svest ima jednu sadržinu koja je živa, kada vi mislite, tu postoji jedna mudrost u vašim mislima i  svesnost u vašim mislima.

Ako  jednom vi ili vaša svest bude oštećena  nečim snažnim, kao što sam napomenula, kao što su droge, tada ova sila u vama koja bi trebalo da bude kompletna ostaje nekompletna ili slaba.

Pitanje: Kao koordinator mladih za Subud UK, njeno iskustvo u okupljanju u Subudu Mladih za vreme vikenda je, da je ponekad  vidno blago korišćenje alkohola, a ponekad je prisutno veliko korišćenje alkohola. I kao jedan koordinator Mladih, postavljam pitanje  kako da se nosimo sa ovim, kako se obratiti mladim ljudima i objasniti im sve u vezi alkohola, da li vi propovedate i kažete im da ne čine to, ili šta je ispravni prilaz.

Ibu: Uz dužno poštovanje za ovo pitanje, kao koordinator Subuda Mladih vi imate jednu odgovornost. Kako da vi to sprečite? Da li vi forsirate ovu stvar, ili je samo ostavite? Pa, u odnosu na ovo, možda mnogi od vas čine nešto ili koriste nešto jer vi ne razumete opasnost i zašto ne biste to radili ili koristili. Tako da kada vi nekome kažete da to ne čini, vi treba da mu kažete razloge zašto ne. Tako ono što sam ja objasnila, ujedno je i odgovor za one koji uobičajeno koriste drogu ili piće.

Ovo se očekuje od nas kao članova Subuda. Mi moramo da pomognemo i savetujemo druge ako su oni spremni da slušaju. Ali ako oni nisu spremni da slušaju, nema ništa šta bismo mogli da uradimo. Tako da mi to predamo, mi ne možemo da nekoga kaznimo, zato jer je Subud za našu ličnu potrebu. Zato ako oni  poslušaju, samo napred, i zahvalite Bogu ako se to dogodi. Ja se nadam da preko vaše svesti o ovome, sledeća generacija će biti bolja, bolja od ove.

Sledeća generacija će biti bolja nego što smo mi. Mi, koji smo stari, nemamo mnogo preostalog vremena. Međutim, kao mladi ljudi – razvijajte sebe, stvarno živite sa snagom u sebi.

Pitanje: Kakav je stav  Ibu Rahayu u odnosu na različitosti (duhovne) između toga da se živi zajedno sa partnerom i braka sa njim/njom?

Ibu: Pa, ovo pitanje nije samo za mlade, već i za stare, takođe. (smeh) i za ljude koji daju primer starijim članovima, jer mlađi će  kopirati starije.

Sa duhovnog gledišta moram da budem iskrena u vezi onoga šta je ispravno, a šta je pogrešno. I stvarno, sa duhovnog stanovišta, živeti zajedno van braka nije dozvoljeno. Zašto to nije dozvoljeno? To je zbog toga što je Bog svedok našeg obavezivanja ili razvitka braka, da živimo kao muž i žena, i da smo odgovorni jedno za drugog. Žena je odgovorna kao žena, a muž je odgovoran kao  muž. Tako da ako se oni ne venčaju, tada se oni ne osećaju odgovornim jedno prema drugom. Tako na primer, ako žena greši, ona ne oseća da greši prema svom partneru, i suprotno. Tako da su oni neodgovorni; što znači da oni beže od svojih odgovornosti, a to je protiv Božije volje. Da li je ovo dovoljno?

Pitanje: Mlađi članovi Subuda ugledaju se na starije članove Subuda kao na ljude koji rade latihan mnogo godina, kao primere rezultata  latihana. Međutim,  primeri kojie oni vide su ljudi koji vode svoje živote ne bolje nego bilo ko drugi van Subuda, sa ulice. Pitanje je, da li je proces latihana stvarno toliko spor? (smeh)

Ibu: Što se tiče latihana ili vođenja, Subud nije kriv. Greška je u osobi, a ne u latihanu.

Tako ako je neko radio latihan već jedno druže vreme, a još uvek se ponaša loše ili je još uvek izazivan od strane određenog načina života, to nije greška Subuda; problem je u latihanu. To je ta osoba. Osoba greši, ne latihan. Tako da iako su takvi  radili latihan već jedno duže vreme, oni još uvek ne mogu da prate ono što latihan želi za njih. Takve  osobe su još uvek nesposobne da shvate značenje  Subuda kao i šta to znači živeti kao jedna Subud osoba, kakva su značenja Susila Budhi Dharme.

Lako je za osobu da kaže “ja sam Subud”, ili Susila Budhi Dharma. Ali nije sigurno da će se ona ponašati sa karkterom  Susila Budhi Dharme.

Često ljudi pogrešno razumeju iIi misle da će latihan magično da ih izmeni u jednom momentu i da će biti dobri, ili perfektni. U stvari, osoba mora da prođe kroz sve nivoe. Tako da to nije latihan koji vas menja, osoba mora da se sama promeni sa motivacijom ili pomoći  latihana.

Pitanje: Ovo se tiče mladih u Subudu,  grupe u Los Angelesu, gde oni rade latihan dva puta u mesecu, a nakon toga oni imaju neku posebnu aktivnost, kao što je odlazak u bioskop ili da igraju. Ovo se dešava već nekoliko godina, i oni osećaju rezultat toga u tome što su se približili jedno drugome,  i što su bliže drugim članovima. Pitanje je da li oni da nastave sa ovim?

Ibu: Pa, nemojte da to radite često. Samo ponekad, ali većina latihana treba da bude sa grupom. Ponekad je u redu, na primer, jednom mesečno, ili dva puta mesečno.

Pitanja su gotova i ovaj sastanak je završen. Mnogo vam hvala i laku noć.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač