Objašnjenje u vezi Subuda i latihana Westborough, MA U.S.A. 20. juni 1999. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Poštovana braćo i sestre,

Hvala što ste danas došli i što ste ovde. Mislim da bi trebalo da iskoristimo ovu priliku i ispunimo naše vreme objašnjenjem u vezi latihana. Volela bih da još jendnom ponovim nešto u vezi toga šta je Subud i šta je cilj latihana koji radimo. Ova naša duhovna organizacija koju mi nazivamo Susila Budhi Dharma je ustvari simbol svakog i svih članova Subuda. Zato što svaka od tih reči: susila, budhi i dharma ima specifično značenje koje se odnosi na latihan svakog individualnog člana. Susila znači ponašnje osobe koje je u skladu sa Božijom voljom, budhi je Božija sila ili Božija esencija koja funkcioniše u svakom ljudskom biću, dharma je predavanje koje oseća svako ljudsko biće koje počinje da se moli Bogu kao rezultat buđenja njegovog unutrašnjeg osećanja. Zato ako mi povežemo te tri reči, to znači da smo došli od Boga i da se vraćamo Bogu.

Ako govorimo u vezi aktuelnog latihana, onda možemo reći da latihan prolazi kroz proces koji može da se posmatra u tri odvojene faze. Prva je purifikacija ili čišćenje. Druga je buđenje, a treća je priprema.  Faza purifikacije odnosi se na činjenicu da, kada smo rođeni na ovom svetu, mi smo praćeni instrumentima, ili nam ih je Bog dao, sa kojima živimo na ovom svetu, a to su niže sile i ljudska sila koje su deo našeg bića, koje nam omogućuju da živimo ovde. I zato u našem služenju Svemogućem Bogu mi smo uvek probuđeni i vraćeni u život kako te niže sile, dodatne sile  koje su u nama ne bi imale stalno uticaj nad nama. Činjenica je da te niže sile nisu u stanju  da nam smetaju ili da nas savladaju sem ako samo ljudsko biće ne stvori prostora za njih kako bi one ušle u njega. Zbog toga je za nas vrlo važno da redovno radimo latihan kako bismo mogli da te sile sklonimo sa onog mesta u nama koje one zauzimaju.

Drugi nivo buđenja ima veze sa činjenicom da ljudska duša ne bi trebalo da bude nešto nekompletno, već nešto što mora da poseduje organe ili osećanja da bi ona mogla da primi  šta joj Bog daje. Tako ona mora da poseduje i oči i uši i osećanja  kojima  prima i koji se razvijaju, da biste vi bili u stanju da primate od Boga vašom dušom i da prihvatite ono što vam Bog  spiritualno daje. Ovo se sad odnosi na one koji se pitaju zašto već dugo vremena rade latihan, a nisu ustvari ništa primili; znači da tu još nešto nedostaje. Osećanja vaše duše, to jest instrumenti vaše duše, nisu  još probuđeni tako da oni nisu još u stanju da prime ono što vi primate od Boga.

Dok finalna faza pripreme znači da ste vi dovedeni do tačke gde ste spremni da primite ono što je Božija volja. Ta priprema ne znači priprema za smrt. To je više priprema koja uključuje spremnost da se opustite, da se predate bilo čemu što Bog zahteva od vas. Jer kada Bog daje Njegov poklon jednoj osobi, On se ne oglašava obavezno pre toga. Činjenica je da kada dođe vreme Bog će dati, ponekad neočekivano. U tom momentu ako niste pripremljeni, to ustvari može da bude jedan gubitak za vas. Zato, u vašem životu u Subudu mi treba da učimo da razlikujemo naše potrebe da budemo blizu Boga i potreba da živimo na ovome svetu.

U odnosu na duhovne potrebe, ono što mi primamo je ustvari nešto vrlo originalno. Zato, vrlo je važno da ono što se odnosi na naše duhovne potrebe, napor koji mi ulažemo za te potrebe da dodjemo bliže Bogu, mi ne bismo trebali da mešamo sa drugim stvarima ili drugim metodama. To je zato što je to esencijalna priroda Subuda da ono što primamo je nešto što je stvarno originalno i što je nastalo od Božije sile ili Božije esencije koja je prenesena nama u našu ljudsku dušu. I zato kada radimo latihan ta ljudska duša koja je dosad bila prekrivena ili zatvorena – ne samo time što smo mi to uslovili, već isto kroz stvari koje smo mi nasledili od naših predaka – postepeno je oslobađana i otvorena i tako oslobođena da kada je taj njen prekrivač skinut, omogućiće nam se da naša prava ljudska duša bude otvorena i dostupna za Božiji poklon. I tako preko našeg predavanja, kroz naše opuštanje, Božiji poklon može da bude primljen u našu ljudsku dušu.

Ovo, naravno, zahteva vreme. To je proces koji treba da se postigne jer je važna stvar u ovome da Bog ne daje svoju milost, ili poklon, preko recimo jedne životinjske duše ili slično tome. Prema tome, to je ustvari naša odgovornost i naša obaveza da dozvolimo našoj ljudskoj duši da bude formirana ili da ponovo postane slobodna. Drugim rečima, mi smo odgovorni da se vratimo u stanje kad smo svarno prava ljudska bića. Zato kada radite latihan vrlo je važno da radite vaš latihan najbolje što možete. I vi treba da pitate, molite se Bogu, u vašem latihanu ili pre latihana da vas On svarno vodi. I zato je velika greška ako radeći latihan koristite, ili zavisite od teorija, metoda ili ideja koje ne dolaze od Boga, već dolaze od negde drugde.

Zato efekat tako nečega samo će više smetati ili umanjiti jasnoću primanja koje je spomenuto gore. Tako da smo svesn, da ako vi koristite teorije ili metode koje ne dolaze od Božije snage, tada dolaze od snage koja ustvari nastaje iz ljudske svesti. I sposobnost ljudske svesti, bez obzira  kako je snažna ili velika, ona je ograničena na stvari sa ovoga sveta i ne može da ide van njega. Na primer kada umrete, snaga svesti ne može da vas prati, ona ne može da ide sa vašom dušom bez obzira gde ona išla. Dok snaga Boga koja je u vašoj duši, nasuprot, postaje živa u momentu kada vi umrete. I ja verujem da je takođe isto kako je učeno u mnogim religijama, da će vaša duša nastaviti da živi i da će biti večna i da neće umreti kada i vaše fizičko telo.

A šta je sa onima među vama koji imate određenu sposobnost koju koristite da zaradite za život i i koja može da zavisi od vašeg umeća meditiacije joge ili nešto slično tome? Možda vi koristite ova umeća da lečite druge ljude ili da ih učite određenim vežbama i tome slično. Ono što se ja nadam je da ćete držati te stvari samo kao jedan način da zaradite za život i da ih nećete unositi u latihan ili u Subud, već da ćete te dve stvari držati odvojeno. Zato ako vi ovo koristite kao način da zaradite za vaš život, to je uredu. Tu nema ništa loše u tome sve dok ne unesete sve to u latihan i ne počnete da ometate latihan u Subudu. Na primer, one među vama  koji su helperi i koji prema tome treba da daju objašnjenje kandidatima ili da otvore nove članove, molim da ne mešate to sa tim poslom, kao ni bilo koju tehniku koju koristite da biste zaradili za vaš svakodnevni život, ako se desi da ste vi recimo jedan od onih koji leči ljude. U vašem radu latihana i objašnjenja u vezi Subuda, molim vas da budete vrlo jasni i da čuvate jasnoću u svemu onome što radite.

Kako ste se svi vi već obavezali da primate Božiju milost i da služite Boga preko Subuda, razume se da ustvari vi treba da pratite uputstva koje nam je dao Bapak. To su dosta široka uputstva, koja nam je dao Bapak, u vezi toga kako da služimo Boga u Subudu. Medjutim, te stvari moramo da ispoštujemo, jer  smo tu energiju primili u Subudu a ona dolazi od Bapaka. U stvari, Bapak je bio izvor, glavna tačka gde je Božija milost, koju mi primamo, došla na ovaj svet.

I prema tome, sve dok smo u Subudu, mi moramo da pratimo principe koji su već postavljeni pred nas. Mi ne smemo da izgubimo te principe ili uputsva koja nam je dao Bapak, ili da ih napustimo. Jer ako smo helperi, vrlo je važno da  ne smemo da imamo stav ili da damo utisak da Bapak više nije važan za nas danas ili da ono što je on rekao nema više značenja za nas. Jer ako bismo tako rekli, to bi uslovilo da se vi već osećate sposobnim da se nosite sa svime u vašem duhovnom životu. Dok je u stvari opšta cinjenica, mogu da kažem, ako se vi možda i zovete helperi, vi u stvari niste stvarno helperi u pravom smislu kejiwaan reči, da biste već dostigli vrhunc svega što zahteva duhovni život.

Istina je da smo mi helperi još uvek u procesu razvitka, što znači da mi još uvek prolazimo krozu naše lične procese, i da je rezultat toga da različiti helperi imaju drugačije sposobnosti. I zbog tih različitosti – zbog nedostatka uniformisanosti u sposobnostima helpera – vrlo je važno da se ujedine te razlike u jedan jaki sastav grupe helpera. I zato je harmonija u grupi helpera od izuzetne važnosti za razvitak Subuda. Ako grupa helpera nije harmonična i različiti helperi još uvek ističu samo svoju ličnu ispravnost i još uvek ne mogu da rade zajedno, to vodi u haos. To takođe ima vrlo loš efekat na ljude okolo koji to gledaju i misle: „ O da, Subud je nešto što može da nam pomogne da dodjemo do Boga i da donesemo mir u svetu.“ Međutim, tada oni pogledaju i vide da je stvarnost jako daleko od toga, jer oni koji rade latihan nisu u harmoniji među sobom. Ovo je ogromna smetnja za širenje Subuda.

Iz ovog razloga za nas je još uvek važno, posebno za helpere, da čitaju i slušaju Bapakove govore. Sa ovim ne mislim da vi treba da ih studirate, već jednostavno da ih koristite da kontrolišete i da uporedite sa onim što vi primate na vašem latihanu. Ovo je posebno važno u učenju kako da se objasni Subud novim članovima, tako da ako novi članovi ili kandidati dođu da čuju šta je to Subud, ono što čuju ima odredjenu sličnost i istovetnost. U suprotnom šta će se desiti ako svaki helper objašnjava u skladu sa svojim iskustvom, i naravno, svačije iskustvo  je potpuno jedinstveno, tada vi očekujete da kandidati pokušaju da objedine sva ta sasvim drugačija objašnjenja u vezi toga šta je to Subud. To bi bio dosta težak posao, posebno što je sasvim moguće, da ono što stvarno mora da se razume nije im jasno objašnjenjeno.

Ja se stvarno nadam da su helperi u stanju da ovo ostvare, jer činjenica je da biti helper nije lako. Nadam se da vi nećete uživati u tome da se zovete helper, ako još uvek niste u stanju da postavite sebe pravilno kako treba da bude jedan helper. Zato se nadam da nećete biti ta vrsta helpera koji uživaju da se zovu helperi, a nikada ne koristite svoje vreme da pomognete članovima. U stvari, ako ste vi helper i stvarno ste previše zauzeti u svom poslu da biste radili posao helpera, tada stvarno nema ničega lošeg u tome da tražite da vas oslobode od dužnosti helpera. Na primer, ako imate malu decu na koju morate da pazite, nije pogrešno tražiti privremenu obustavu. Dok za one koji žele da nastave sa svojim obavezama kao helper, videćete da u stvari i nije nešto teško biti helper i da to i nije neki problem. Nasuprot tome, videćete da biti helper je samo jedan način da sami nešto naučite za sebe.

Razlog što vam govorim o ovome je taj što sam primila mnogo pisama od članova Subuda koji zameraju da nisu dobili pomoć od helpera i da je rezultat toga napušttanje Subuda. Zato mi moramo da se upamtimo da Subud postoji na ovom svetu otprilike pola veka, i da možda treba da se pogledamo i upotrebimo malo lične korekcije. Tada ono o čemu bismo voleli da govorimo spoljnom svetu u vezi Subuda, treba stvarno da se reflektuje i u stvarnosti samog Subuda, da način na koji radimo u Subudu bude stvarno uredan i dobro organizovan i da reflektuje stvarnost koju bismo voleli da predstavimo svetu. Zato ne bi trebalo da imamo situaciju da ljudi čuju dobre stvari u vezi Subuda, a onda kada dođu, vide da nema jedinstva i da je društvo neorganizovano.

Zato se slažem sa idejom da mi treba da imamo ono što nazivamo kejiwaan ili duhovno druženje i tu pokušamo da rešimo pitanja, posebno ona koja se odnose na helpere i na kejiwaan. Međutim, moramo da budemo oprezni da te probleme na pokušamo da rešimo našom svešću, već  unutrašnjim osećanjem koje se zahteva od kejiwaana i snagom da se primi latihan. I mi moramo da učimo kako to da radim, jer se ne bavimo sada sa 10 ili 20 helpera, već je sada verovatno već njih hiljadu. I ako mi ne stvorimo jaku jedinstvenu grupu helpera, tada nećemo biti u stanju da postignemo ono što želimo da dostignemo u Subudu.

Osećam da je verovatno dovoljno za večeras, obzirom da sutra ujutru  moramo vrlo rano da krenemo za Meksiko. Zato vam ja jednostavno zahvaljujem na pažnji i želim laku noć.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač