Govor članovima, muškarcima i ženama Mina Clavero, Argentina 13. novembar 2000. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Provizorni prevod od Ibu Rahayu 2 Govor na skupu u Mina Claver.
Pravo kopiranja 2000 od ISC za Ibu Siti Rahayu Wirjohudoyo.
Kod broj: N/A
Samo za članove Subuda

 

Poštovana braćo i sestre, dobro jutro. Danas bih želela da nastavim sa objašnjenjem u vezi kejiwaana, kao nastavak onoga što sam započela na početku ovog kejiwaan sastanka.

Ima četiri stvari koje treba da znaju ljudska bića. Jedna od tih je Zat. Zat znači snaga. To je snaga od Boga koja je u svakom stvorenju, u svakom biću. Tu je i Večna Snaga koja obuhvata sve. I snaga Zat-a koja je u svemu, je ustvari  samo jedna kap Večne Snage koja obuhvata univerzum. Tako da snaga Boga koja je u nama nije Bog. To je jednostavno esencija Božije snage, koja je u svemu što je Bog stvorio i ona je ta koja svemu daje život. Zato nemojte da osećate da je Bog u vama, jer ako je Bog u vam, tada niko drugi ne bi imao deo Njega. Istina je da Bog obuhvata sve. Druga stvar se zove Sifat, što objašnjava prirodu ili stvaranje od Boga. To uključuje stvorenja koje možemo da vidimo svojim očima kao i ona koja ne možemo da vidimo. Tako da Božija stvorenja nisu samo ljudska bića, već sve ono što je Bog stvorio. I ona su objašnjena rečju Sifat. Ta stvorenja ili prirode Božijih stvaranja su živa, jer poseduju Božiju snagu u sebi. I kako su ona živa, ona moraju i da rade. Ona moraju da rade kako bi ispunila uslove svoje egzisencije. Kako su ona sva drugačija, naravno, da ona rade svako na svoj način kako bi zadovoljila svoje specijalne potrebe. Taj rad je ono što se naziva Asmat. To je treći elemenat ili treći deo procesa. U slučaju ljudskih bića, ovaj Asmat je ono što radimo u svom svakodnevnom životu kako bismo zadovoljili svoje potrebe. Tako ljudska bića ulažu napore u svoj rad ili neko preduzetništvo, ili u bilo šta da rade.

Kada govorimo o ljudskom radu, ako govorimo o nama, ljudskim bićima u Subudu, drugim rečima, o svakom od nas, koncept rada uključuje i latihan. Zato je latihan nešto što mi činimo i tada dobijamo nešto što nam je potrebno. Ono što dobijamo od latihana je pravac, ili razumevanje onoga gde idemo ili šta treba da činimo. I to je važno za ljudska bića, jer ako smo mi ljudska bića, nije u redu da se ponašamo nasumice, već mi moramo da razumemo svrhu života. Nama je potrebno da znamo naš ispravan put. Zato se ja stvarno nadam, i  svi se mi nadamo, da svako od nas koji radi latihan će stvarno biti u stanju da dobije korist od  njega; što znači da će svako od nas dobiti svoje lično vođenje i pravac za svoj život; što znači da ćete biti pioniri svoje lične sudbine ili svog ličnog života. Na primer, ako želite da budete dobra osoba, da budete pionir, da otkrijete pravac i činite stvari za koje smatrate da su ispravne, koje smatrate dobrim, to bi vas učinilo jednom dobrom osobom.

Recimo na primer, postati dobra osoba zahteva jednu ogromnu osnovu, o da ..., tu postoje mnogi izazovi. Tu postoji mnogo izazova i mnogo preduslova kako bi postali dobra osoba. Tako da vas Bog neće učiniti jednom doborom osobom tek tako – da tek tako postanete jedna dobra osoba. Vi prvo treba da pripremite infrastrukturu od preduslova u vama samima kako biste bili jedna dobra osoba. Ima mnogo dokaza da u Subudu postoje članovi koji rade latihan već i po deset godina, a možda i više, možda čak i 20 godina, a neki čak i duže 30 godina, i koji još uvek padaju na ispitu kada im Bog pošalje neki test. Zato što nas Bog uvek testira da vidi kolika je naša vera, koliko je naše razumevanje, kolika je naša odlučnost ili naša stabilnost u slučaju da se suočavamo sa  nečim. Ponekad kada imate osećanje da ste već otišli vrlo visoko, da već imate vrlo visoku dušu, baš tada Bog vam pošalje mnogo testova. Zato što bi Bog voleo da vidi koliko smo jaki, koliko smo pripremljeni, koliko smo sposobni da ispunimo ono što ljudsko biće treba da bude ili da poseduje.

Pošto smo u našim životima toliko zauzeti kako bismo u ovom svetu zadovoljili svoje različite potrebe, mi često zanemarimo nas same, iz čega rezultira da kada smo testirani od strane naše nafsu, naših želja ili našeg ega, mi nismo u stanju da ih kontrolišemo ili da ih sredimo. Tako da možemo da shvatimo kako nismo u stanju da se kontrolišemo ili da prenepregnemo da govorimo laži, da budemo ponosni, ili arogantni ili da budemo besni. To su veliki izazovai za nas članove Subuda u našim životima. I često, zato što smo zaboravni,  mi se čak bavimo tim osećanjima kao da su ona nešto dobro ili za pohvalu. Realnost  je u stvari da to nije nešto dobro i da ovakvi postupci ili osećanja nisu postupci jedne dobre osobe, što znači jedne osobe koja se ponaša po Božijoj volji.  Izvinite, ja sam zaboravio da kažem šta je Ibu rekla u vezi toga da je dobra osoba ona koja je Susila, poseduje kvalitete Susile. I tada je rekla, da to znači činiti nešto što je dobro, što znači činiti nešto u saglasnosti sa Božijom voljom.

Kada ponekad čujemo od članova Subuda, koji možda već godinama rade latihan, recimo 20 godina, i tada čujemo da su te osobe popustile svojoj nafsu i da se ponašaju na neki ne baš odgovarajući način; tada se, naravno, javlja pitanje šta je korist od svog tog latihana koji su oni radili tih 20 godina. Kako to da su oni još pod uticajem svoje nafsu koja im zamračuje svest ili razum?  Takva osoba nije još razumela značenje i cilj od latihana koji mi radimo svaki dan jer je istina da postoji vrlo bliska veza između latihana i našeg svakodnevnog života. Na primer, neko ko je često besan. Istina je da kada ste često besni to nije nešto lepo, čak i za samu tu osobu koja je besna. Za osobu koja je besna, to će biti blokada za njen život. To će smanjiti jasnoću njenih misli. Jer kada ste besni, to je kao kada ono što činite ima smetnji i vaša lična sposobnost da jasno mislite i da znate šta činite takođe imaju smetnju. Međutim, za neke ljude, umesto da izbegavaju ovu manifestaciju, to može takođe da postane jedan hobi ili nešto u čemu čak i uživaju. Naravno, ako nešto postane običaj ili vi ohrabrujete sebe da u nečemu uživate, tada vas to neće napustiti.

Nasuprot, to će postati deo vašeg karaktera. Retko ima takvih ljudi koji uživaju u besu. Oni u tom momentu osećaju  kao da mogu da dobiju nešto od toga i da to prenesu na nekoga drugoga, kao da je to nešto što pokušavaju da izbace iz sebe. Naravno, bes nije jedini loš kvalitet koji može da poseduje ljudsko biće. Ima i mnogo drugih. To su arogancija, želja da pobediš druge ljude i mnogo mnogo drugih. Postoji još mnogo drugih slabosti. Ako se te slabosti ne isprave, tada one ustvari postaju jedna tortura za samu tu osobu. Tako je besna osoba sama mučena svojim ličnim besom. I arogantna osoba je mučena svojom arogancijom i neiskrena osoba je mučena svojim lažima. Tako ono što nas muči u našim životima je naš lični karakter, nisu to drugi ljudi, već smo to mi sami. Tako da je ovo za nas jedna prilika da koristimo činjenicu da je naša jiwa, naša duša, probuđena da bude živa. Tako nam je omogućeno da ovu živu dušu koju imamo  korigujemo od naših nedostataka. Jer mi našom živom dušom ustvari možemo da tražimo od Boga da nam pomogne da popravimo ono što je u nama pogrešno. Na primer, ako ste postali svesni nečega, neke greške, ili bilo čega što ste pogrešnog učinili, ili ima nečega pogrešnog u vama, vi možete da se molite Bogu da vam pomogne da to ispravite ili da to uradite ispravno.

Tako da kada pogrešite, kada postanete svesni da ste pogrešili, ta greška može da bude jedna lekcija za vas. To je lekcija koju možete da koristite da biste korigovali sebe. I ako vam tada postane običaj da se molite Bogu da vam pomogne da sebe ispravite, to je put na kojem vi možete da budete školovani u duhovnosti. Drugim rečima, vi školujete sami sebe. To znači da mi treba da formiramo našu ličnu dušu na pravilan način. To je zato da kada je naša duša probuđena snagom Božijom, ono što se probudi nije samo naša ljudska duša, već takođe i svi naši družbenici u nama koji su nam dati za život na ovom svetu. Tako učeći da ih koristimo na pravilan način, mi ne pomažemo samo sebi da živimo jednim punim životom, već mi pomažemo i njima. Tako da kada više nismo ovde, kada moramo da napustimo ovaj svet, umesto da nam oni budu smetnja, oni će svako za sebe biti u stanju da se vrati u svoj lični svet.

Jednom kada budemo u stanju da praktikujemo ovo u svom svakodenvnom životu to znači da smo tada stvorili jednu harmoniju u nama samima. Tu harmoniju u nama samima  moramo sami mi da stvorimo-mi sami moramo da je kreiramo. Jer jednom kada uspemo u tome, tada će ta harmonija stvoriti harmoniju i oko nas. Tako da preko te unutrašnje harmonije mi ćemo bit u stanju da stvorimo harmoniju u našim porodicama, u našem životu u društvu i čak u našim nacijama. Tako, braćo i sestre, da li ste u stanju da shvatite ovu realnost ili dokaz ovoga što je Ibu sada govorila, u svom svakodnevnom životu? To zavisi od vas samih. Da li ste u stanju da to dostignete i da li ćete dostići to brzo u kratkom periodu, ili će to zahtevati mnogo vremena, sve to zavisi od vas samih. Jer realnost naših života nije nešto što nastaje od drugih ljudi već od svakog od nas ponaosob.

I to je taj razlog ili taj dokaz koji se na Arapskom zove Afal. To je taj četvrti elemenat koji sam  ranije pomenula. Ta vrsta dokaza ili rezultata je nešto što možete sami da doživite u svom životu. Na primer, recimo da imate neki posao, i on je uspešan, i to vam je eventualno dovoljno, ne samo da vam pomogne da ispuni vaše lične potrebe i potrebe vaše porodice, već takođe da pomogne i drugim ljudima. To je jedna vrsta rezultata ili dokaza vama samima. To je vrsta rezultata koja pokazuje da ste bili u stanju da primenite u praksi ono što ste primili na latihanu. Sada, ako još niste doživeli ovako nešto, ili ako u toj situaciji još niste uspeli ili u onome što radite niste nigde stigli ili niste uspešni, vi još uvek treba da pronađete razlog tome i da to osetite u sebi. Drugim rečima, vi treba da proverite sami sebe i da korigujete sebe u svom svakodnevnom životu. I takođe, vi možete da tražite pomoć, da vam Bog pomogne.

Istina je da je nama dozvoljeno da pitamo Boga apsolutno sve. Sve dok pitamo, mi moramo da smo u stanju kompletnog predavanja, što znači da u tom momentu nismo pod uticajem bilo čega što ima veze sa nafsu. Što znači, želja vam je granica onoga što je ispravno. Za one od vas koji su zaposleni i rade, ako se na vašem poslu osećate srećnim i zadovoljnim, i ako ne susrećete bilo koje smetnje ili stvari koje vam smetaju, to znači da je taj posao ispravan za vas i da vi treba da ga nastavite. Zato što to znači da radeći taj posao on  utiče na razvitak i napredak vaše duše. Zato je bolje, ako ste u takvom stanju, da ne tražite nešto  drugo što mislite da  je bolje, jer to može da ne bude toliko dobro ili je to put koji vi ne biste razumeli. Zato radeći na nečemu što vam donosi zadovoljstvo i osećanje mira je jedno stanje koje vam omogućuje da se nešto više otvori u vama. I vi ćete se naći u jednom stanju  koje je stvarno čak i više nego ono što sada imate.

Osećam da verovatno ono što sam vam rekla do sada u vezi četiri nivoa ili četiri faze ili aspekta ljudskog života je dovoljno za danas. Zato moramo još da odredimo neko vreme za testiranje ovog poslednjeg dana  našeg kejiwaan druženja.

Hvala lepo.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač