Govor muškarcima i ženama Ćilandak, Indonezija 20. juni 2002. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Finalni prevod Raymond Lee Pravo kopiranja © 2007 World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod broj : N/A
Samo za članove Subuda

 

Voljena i poštovana braćo i sestre, neka mir i blagoslov Svemogućeg Boga bude sa vama. Dobro veče.

Pre nego što počnem sa svojim govorom, pozdravljam našu braću i sestre koji su došli iz inostranstva i one koji vode zonske sastanke ovde u Indoneziji. Želim da izrazim svoje zadovoljstvo u vezi vaših sastanaka i nadam se da će to dovesti do uspešnog razvitka Subuda, kako sada tako i kasnije.

Braćo i sestre, za dva dana slavićemo rođendan  Poštovanog (Yang Mulia) Muhammada Subuha Sumohadiwidjoja. Razlog ove komemoracije je prvo da se setimo Bapaka kao oca duhovnog udruženja Subud, i drugo, da to bude jedan potsetnik za sve nas, kao Bapakove dece, da marljivo pratimo i praktikujemo ono što nam je Bapak preneo.

Kako je danas sastanak  kejiwaana, prirodno je da večeras u svom obraćanju vama, diskutujem i razmatram proces razvitka duše koji  pratimo. Počeću svoj govor jednim objašnjenjem nečega što je osnova Subuda, sa rečima ili filozofijom Susila Budhi Dharme koju skraćeno zovemo Subud. Te reči Susila Budhi Dharma – su reči koje već dugo razumemo i koje  su nam poznate. Ali te reči, ili njihova filozofija, su samo rezultat ljudske misli. Ipak, najmanje za članove Subuda, od dolaska latihana, ove reči predstavljaju filozofiju najvišeg nivoa. Za članove Subuda, to nisu samo reči; Snaga Svemogućeg Boga koja primenjuje Susilu Budhi Dharmu u svakom od nas, prožima nas njenim sadržajem.

Primanjem i dolaskom latihana zašto bismo se mi još uvek sećali Bapaka? Zašto bismo priznavali Bapaka kao oca i vođu ovog procesa duhovnog razvoja? Pa, to je kao kada bismo mi, recimo, bili dim. Gde ime dima ima i vatre, a Bapak je kao vatra. Tako da ako ste vi čak kao i dim, nemojte da mislite da ono što ste primili dolazi od vas samih.

Istina je da kada mi primamo, primamo direktno od Boga. Ali, ako naše direktno primanje nije bazirano na osnovama koje su već postavljene, ono ne bi dovelo ni do čega. Ako bi i proizvelo nešto, to bi bilo u formi koja je različita od onoga što je namera vatre.

Ja vam ponovo spominjem ovo zato što mnogi među vama osećaju da mogu da rade latihan i razvili ste svoj latihan, tako da mislite da ono što imate je došlo od vas samih. Ali vi zaboravljate izvor ili uzrok zbog čega  ste u stanju da primate. Mnogo puta do sada članovi su napustili Subud tvrdeći da nisu ništa dobili od Subuda, da ono do čega su došli je njihovo lično primanje, da su oni sami ti koji primaju od Boga. Tada neki privuku neke svoje sledbenike i predstave neki novi put ili osnuju neku vrstu škole ili slično. To se već dogodilo, čak i dok je Bapak bio još živ.

Iz tog razloga Subud je organizacija, kao jedan kontejner, odnosno organizacija sa principima ili ciljevima Subuda; Subud je način služenja Svemogućeg Boga preko latihana. Zašto mi treba da se jasno držimo ovog principa? Zato što kao jedna asocijacija sa plemenitim ciljevima, ako mi to ne postavimo na jasne osnove,  ljudi će misliti da je Subud neko mesto za izbeglice, neko mesto za lečenje, nešto gde  mogu da traže bogatstvo ili prosperitet i slično.

Mi moramo ovo dobro da objasnimo ljudima koji žele sve da znaju u vezi Subuda ili koji žele da se pridruže Subudu. U suprotnom, ljudi van Subuda neće shvatiti da mi služimo Boga, jer uglavnom,  ljudi se pridružuju Subudu jer nešto žele.

Zato mi ne možemo da propagiramo Subud, niti možemo da demonstriramo Subud. Tu nema ništa da se pokaže. Kada  radimo latihan, mi to radimo u zatvorenom prostoru. I naravno, neko ko nije otvoren ne može da razume šta je Subud ili šta je latihan. Iz tog razloga ja se nadam, da kako se Subud širi – pa to izgleda lako, ali je u stvari teško – da ćemo mi to praktikovati u pravom smislu Subuda.

Naravno da smo mi ponosni i zahvalni što  vidimo Subud (u Indoneziji) kako se brzo razvija, i što imamo mnogo novih članova koji su se pridružili Subudu. Ali vi morate da shvatite da i ako je lako da se otvore ljudi, da mi moramo da se potsetimo da Subud ne može da se požuruje. Iz tog razloga, pre nego što nas je napustio, Bapak je preporučio da je najbolje ako osobe koje žele da se pridruže Subudu moraju da prođu kroz period kandidature. Nemojte da mislite da taj period kandidature otežava da se ljudi pridruže Subudu. Nasuprot, to je jedan test koliko je kandidat  spreman da se stvarno pridruži svojom slobodnom voljom i da ima vremena da razmisli o Subudu sa strpljenjem i prihvatanjem, jer će mu stvarno trebati ti kvaliteti kako bi pratio latihan.

Možda neki od vas misle kako je Bapak obično otvarao ljude bez perioda za kandidate. Pa, ne zaboravite da mi nismo kao Bapak. Bapak je mogao da otvori hiljadu ljudi u jednom momentu. Međutim, mi nismo kao Bapak. Vi morate da budete svesni svojih kapaciteta i da pazite na ljude nakon što ih otvorite. Otvoriti nekoga je lako; svaki helper to može da uradi. U stvari, svako u Subudu može da otvori drugoga – ali to nije dozvoljeno. Ali jednom, kada nekoga otvorite, da li ste u stanju da vodite tu osobu tako da ona može da dobije ono čemu se nada, i da vama ne postane to opterećenje?

Kako vam je poznato, u Subudu ne možemo da radimo sami; kada vodimo računa o duhovnim problemima mi moramo da radimo u harmoniji. Tako da nema takmičenja u Subudu u smislu: „Oh koliko stotina članova ima ta grupa? Koliko stotina članova ima ona grupa?”

Braćo i sestre, ovo je samo jedan potsetnik da se upitate, da li smo već spremni? Jer, pre nego što to saznamo, pre nego što možemo da razumemo šta Subud može da pruži svetu, mi moramo prvo da proverimo sebe same: da li možemo da primenimo svoj duhovni razvoj u praksi u svojim životima na ovome svetu?

Braćo i sestre, kako ste već doživeli ili sami osetili, izvor latihana je Snaga Svemoguće Boga – ta snaga u osobi koju mi zovemo esenicija Boga. Kako bismo razvili tu esenicju u nama, moramo da radimo latihan. Tada taj latihan koji dolazi pravo iz naše ljudske duše prodreće zidove koje imamo u sebi. To počinje sa fizičkim telom, onda sa osećanjima, onda sa razumevanjem i svesti, i na kraju dostiže vaše pravo biće.

Međutim, ako ste otvoreni ali ne radite latihan kako ćete probiti te zidove? Tek nakon toga što prođete sve te zidove vi ćete dobiti nešto što će vam omogućiti da sami znate, da osetite, da razumete i da budete svesni toga šta je Bog dao nama - ljudskom rodu.

Čak i ako možda ovo već znate, ipak je potrebno da vam ja još jednom objasnim da pre svega duša dotiče naše fizičko biće, grubo telo. Ono što mi zovemo ljudsko telo uključuje sve od vrha naše glave do vrha našeg palca na nozi. To znači da kako duša dotakne te delove, svaki deo našeg fizičkog bića počinje da živi. Na primer, dovodi to toga da glava oživi – da ispuni glavu, oči, nos, ruke i slično. Zato mi često testiramo, tako da vi možete sami da proverite  da li su fizički delovi vašeg tela živi?

Biti živ  znači  da je naše fizčko telo  sačinjeno od materije, a materija nestaje kad umremo; ako smo sahranjeni, ono se pretvara u zemlju, ako smo kremirani ono se pretvara u pepeo. Kako duša ispunjava fizičko telo, i kada se posle smrti  vaše noge pretvore u zemlju, vaše noge će da nastave da žive u realnosti  duše. Isto se odnosi i na sve druge vaše delove, ne samo na noge, već i vaše oči i tako dalje. Iz tog razloga mi moramo da probijemo prvi zid. Mi moramo da probijemo zid  našeg tela tako da kada umremo svaki naš deo ima sadržinu. To je potrebno zato što duša mora da ima jedno svoje telo. Njeno telo nije kao naše fizičko telo, ali ono ima svoju građu koja nastavlja da živi, što čini ljudsku dušu.

I kako sam spomenula, osim fizičkog tela, mi posedujemo i osećanja. Ovo ide još dublje. Vrlo je teško da neko bude svestan svojih osećanja, jer naša osećanja su blizu našeg karaktera. Uzmite bes, na primer: vrlo je teško da se kotnroliše bes ako duša čovekova nije još dotakla njegova osećanja. Ipak, jednom kada duša dotakne osećanja, ta osoba može da oseti bes, ali njegov bes nestane odmah čim spozna da je to samo greška, da to može da blokira osećanja.

Postoje mnogo vrsta osećanja: netrpeljivost prema drugima, osvetoljubivost, nedostatak sigurnosti – sve to postoji u jednoj osobi. Duša je u stanju da sve njih probije. Ali to nije posao koji može sama osoba da učini, ili da to može ona da nauči  kako se to radi. To je nama nemoguće da naredimo našoj duši da nešto uradi.

Iz tog razloga, nakon svog otvaranja, vi bi trebalo da posmatrate sebe kako biste razvili spoznaju. Biti svestan znači, na primer, da ako  osećate osvetoljubivost prema nekome, vi ćete shvatiti da ne smete da ponesete to osećanje u grob. Može da  vam se neko ne svidi, ali vi morate da to napustite, u suprotonom, to će blokirati vaš put. Zato što u Subudu ili pred Bogom, ljudska bića nemaju tajni – sve je transparentno pred Bogom. Zašto je sve transparentno? To je zato što je zakon života prisutan u svakom ljudskom biću. Bog nije u vama. Ne! Ali Bog stavlja zakon života u sva Božija stvorenja.

Nakon toga latihan će dostići zid vašeg razumevanja. Normalno je da možete da razumete nešto tako.  Ali u realnosti duše, ako vaša duša nema razumevanje ….. ako vaša duša nije dotakla vaše razumevanje, vi nećete biti svesni  onoga šta se dešava u svetu duše. Vi ovo možete da potvrdite, braćo i sestre, kada čitate Bapakove govore. Ako ih čitate površno, kao kada čitate novine ili roman, govor nema smisla, jer u tom momentu vi koristite razumevanje svoje svesti.

Znači da Bapakovi govori nisu kao govori običnih ljudi, i ustvari, govori ne mogu da budu izmenjeni ili dopunjeni, jer Bapakove reči nisu nastale od Bapakove volje. Ali ako čitate govore ponovo i opet ponovo, tada vremenom …. pa u stvari svi govori su o istom predmetu – razvituku duše – ali možda ih vi još ne razumete. Tada će obično ljudi probati da ih razumeju, ali sve što oni više pokušavaju, to će biti  sve teže, i oni će sve manje shvatati.

Ali jednom, kada vaša duša dostigne vaše razumevanje, tada kada čitamo govor - pa ja se nadam da su neki od vas već doživeli ovo – to je kao da čujemo Bapakov glas i učini nam se kao da smo čuli Bapakov govor. Pa neki od vas već su doživeli ovo. Takvo je to osećanje. Tako da Bapakovi govori nisu samo govori - oni sadrže uputstva i objašnjenja u vezi stvari koje  treba da znate dok se vaša duša razvija. Nema potrebe da se studiraju govori – samo da se osećaju.

Stvarno,  ovaj latihan nema kraja, jer kada prodre u vaše razumevanje, on će prodreti i u vašu svest. Sada ako vaša duša nije još dostigla do vaše svesti, vi ćete još uvek imati mnogo teških iskušenja. 

Ovo je posebno tačno za mlade ljude. Proširena upotreba svih vrsta droga i ilegalnih substanci je jedan veliki test za mlade članove – pa, ja kažem za mlade ljude, zato što se nadam da starije generacije ne koriste drogu. Kada vi izgubite svest, vi postajete nešto što je … vi se suočavate sa nečim beživotnim i vi oštećujete svoje biće. Iz tog razloga ja stalno govorim, nemojte da eksperimentišete sa drogama i drugim substancama. Te substance mogu da oštete vašu svest i jednom kada je ona oštećena, vi ste razorili svoju budućnost. Kako sam već ranije rekla, možda vi gledate na drogu kao na jednu vrstu relaksacije, kao način da se suočite sa problemima. Ali to oslobađanje je samo privremeno. Ono je kratkotrajno i ono samo dodaje na vaša opterećenja. Zato vas ja ponovo opominjem, nemojte da koristite drogu u Subudu.

I to se ne odnosi  samo na osobe koje koriste drogu, već i na one koje prodaju drogu. To čineći, ja dodajem, da vi činite još veći greh. Ja sam baš primila pismo koje kaže: „ Ja više ne uzimam drog,u ja sada shvatam …. Tako da je ja sada samo prodajem!”  Pa, prodavati drogu je veći greh nego da je koristite. Ako vi ubijate sebe to je vaša odgovornost, ali ako prodajete drogu, vi ćete ubiti mnogo ljudi i nakupiti mnogo više grehova. Vi ste odgovorni za sve te živote. Ovo se stvarno i dogodilo i ja ne znam da li ta osoba nije znala kako ili šta radi. On ili ona misle da to nije greh prodavati drogu, već da je greh samo koristiti drogu.

Vi treba da znate, braćo i sestre, da u Subudu  morate da budete potpuno svesni; mi ne možemo da budemo samo polusvesni. Ako ste polusvesni, ono što ćete primiti biće nepotpuno ili slično snu, tako da nije realno. To nije realnost, to je iluzija. Ali u Subudu mora sve da bude stvarno. Ako, dok pratite latihan, ono što primite nije stvarno, tada to nije još u redu.

Da nastavim: objasniću vam zašto duša mora da prodre u vašu individualnost. Kako znamo, mi smo rođeni ovde i formirani od strane sveta oko nas. Naši roditelji, naši preci, su nas formirali. Dosledno tome, mi smo daleko od naše prave prirode. Ipak, uz pomoć rasta naše duše, malo po malo, nama je predstavljena naša prava ličnost.

Tako da kada neko kaže: „Oh, on je to nasledio od svog oca …ona je nasledila to od svoje majke”, oni obično misle na naše loše karakteristike, kao što je loše ponašanje našeg oca. Pa, to je istina – to što oni kažu je istina. Dete nosi nešto od svojih predaka, pradede, pramajke, majke, ali naravno, ne od komšija!

Tako kako mi radimo latihan, mi se formiramo, mi smo predstavljeni našoj pravoj prirodi. Pa, teško je pronaći svoju pravu prirodu; teško je spoznati svoje pravo ja. Čak i kada neko umre, on još uvek ne može da  zna svoju pravu ličnost. Nemojte da zbunite svoju ličnost i vašu pravu prirodu. Vaša ličnost je jedna mešavina. Ali što se tiče vašeg večnog ja – pa ako vas je Bog stvorio kao “A”,  tada je to “A”  vaša prava priroda.

Ovo šta sam vam večeras govorila je jedna revizija. To je sve u Bapakovim govorima, ali vi to možda niste još pronašli. Vi to ne pronalazite sami, tako da  moram da vas uputim na odgovarajuće delove. Tako  vi mislite: „Ibu Rahayu stalno samo ponavlja iste stari – ona samo govori o „zidovima”, ali mi to već znamo!” U stvari, vi možda još ne znate kako su oni povezani.

Iz tog razloga latihan nema kraja. Ali, zato što nema kraja, mnogi od vas se brzo umore i postane im dosadno. Zašto je to tako? Pa, kada ste vi prvi put radili latihan, bilo je to novo i vi ste bili entuzijasti. Kada je neko probuđen, on to stvarno može i da oseti. Ali, kako se latihan proširuje kroz vas, to postaje rutina i ponovo se osećate normalno. I obično ako je rutina, ljudima postaje dosadno. To može da se uporedi sa ljudima koji su tek venčani. U početku oni su strastveni, ali kada se strast ugasi, oni kažu da je gotovo. Oni kažu da je brak završen i oni se razvode. Ovo je samo primer.

Ja želim da vam ovde kažem da dosada dolazi od nižih sila, od nižih sila koje još niste obuzdali. U braku, kažu, da ako je gotovo sa strasti, tada je gotovo i sa brakom, tako da oni traže novog partnera i ponovo se venčavaju i onda opet isto. Ovo se stalno događa, a isto se događa i u latihanu. Kada neko oseća dosadu, on ili ona ponovo razmišljaj :. „Bog ne želi da me više dotakne!” Ali u stvari, problem je u osobi, ne u Bogu. Snaga  Boga je stalno prisutna bilo gde da ste i nikada ne prestaje.

Pa, istina je da nije lako, da kada vam je dosadno, vi morate da se borite sa tom dosadom. Dosada nastaje od nižih sila. Kada  osećate da vam je dosadno, vi morate da pogledate u sebe i vidite šta ste pre tražili. Šta ste tražili u životu? Tada kada postanete svesni toga, nešto će se pojaviti u vama samo od sebe; to će se pojaviti i stvoriti nešto novo u vašem biću.

Braćo i sestre, vi morate da primenite ovo, posebno stariji članovi, oni treba da znaju o životu duše.

Isto se događa kada primimo Poklon od Boga, kada dobijamo jedno primanje na našem latihanu. Mi ne možemo niti da se nadamo tome niti da odbijemo tu vrstu primanja. Ako se to dogodi - to se dogodilo. Ako se ne dogodi, tada čak i ako pokušavate,  nećete primiti. Tako da ako primate Milost, ako imate ovu vrstu primanja, to je rezultat latihana, tako da vi morate da se zahvalite Bogu i da se molite za jaku veru, jer takvo primanje može da bude jedan test za vas.

Naravno, ova primanja su samo privremena, ona ne traju. Ljudska bića nisu dovoljno jaka da bi konstantno primala. Neko u krizi je slučaj gde je kriza nastala dodirom iznutra, i  koja čini tu osobu da bude nestabilna; ipak taj dodir je samo prvi nivo kontkta.

Ova primanja imaju mnogo formi i ja sam čula od mnogo vas da ste imali stvarno prava duhovna doživljavanja. Vi se možda pitate: „Ja sam uobičavao da imam iskustva, ali zašto ih više nemam?” Pa to je Volja Božija. Vaše iskustvo je jedan dokaz za vas, tako da vi možete da shvatite kolika je Velika Božija Moć.

Vi ovo možete samo da doživite  vašom dušom. Ako pokušavate da koristite svoju svest, ona nema kapacitet za ovo. Na primer, neko može da doživi da je on ili ona oslobođen iz svog fizičkog tela. Pa, u stvari, to nije potpuno odvajanje, već jedna ekspanzija duše koja postaje mnogo veća nego što ste vi. Pa, ima mnogo stvari u realnosti duše što svest ne može da shvati. Tako, braćo i sestre, ja se nadam da ako vi imate ovu vrstu doživljaja da ćete to primeniti i u svom životu.

Jasno je da ne možete da učite druge ovu vrstu doživljavanja. Na primer, ja sam imala jedan doživljaj kada sam mogla da vidim – mogla sam da vidim vrlo daleko, da vidim kroz zidove ko je sa one druge strane. Tako sam se osvedočila da ništa nije skriveno od Boga i takođe mi je pokazano da uz naše fizičke oči, naša duša takođe poseduje oči koje mogu da vide kroz bilo šta. Ali ja ne mislim da me ovo čini svetom osobom, jer ja znam da to nije od mene. Ja znam da sam ja samo bila svedok, i da sam sada normalna. Ako me pitate: „Šta ste mogli tamo da vidite?” Ja ne znam. Ja sam samo dobila tu Milost u tom momentu.

Ima mnogo vrsta doživljavanja, ne samo ovo, i ona sva imaju svoju svrsishodnost kako latihan prodire kroz sve u vama. Iz tog razloga Subud nije učenje … ja ne mogu da vas naučin da vidite kroz zidove. Ja to ne mogu! Čak i ako sam dobila Milost i mogla to da učinim, ja ne mogu vas da  naučim kako to uraditi. Iz tog razloga mi kažemo da Subud nije učenje, već jedna forma realnosti – jedne realnosti koju vi možete da doživite na ovome svetu. Ovo je samo jedna mala priča.

Braćo i sestre, kasno je i ja mislim da vi još želite da testirate, tako da ću da završim svoje objašnjenje za večeras. Molim da se pripremite za testiranje, tako da možete da primenite i proverite sami za sebe koliko daleko možete da primate ovo testiranje.

To je sve, braćo i sestre, hvala vam. Neka Mir i Blagoslov  Svemogućeg Boga budu sa vama.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač